Laganini kao smisao života

Prvo sam joj odneo cipele kod obućara, pa sam joj zamenio majicu za veći broj u omiljenoj ženskoj radnji i kada sam pogledao na papirić da vidim koja mi je sledeća obaveza zazvonio je moj mobilni telefon. Glas mi je bio nepoznat i nisam razumeo da li je Branko, Ranko ili Janko na vezi. Uglavnom, on se bio raspričao kako je otvorio lokal i da imamo zajedničkog prijatelja, pa da bi bilo lepo da svratim na piće.

Ne budem lenj što bi rekao naš narod, pa uđoh u prvi tramvaj i zaputih se do Dorćola gde je nepoznati glas sa prijateljima otvorio restoran. Nađoh ga iz prve jer je simpatičan ambijent privukao moju pažnju, a i ljubičasti zid koji je ničim izazvan okrečio jedan od suvlasnika. Drvene klupe i stolovi su davali šmek morskog ugođaja, a neodoljivi miris pečene pice se uvukao u moje nozdrve kao parfem lepe žene u srce ustreptalog mužjaka.

Konobar se stvorio brzinom Ralfa Šumahera iz najboljih dana i rekao da će Ranko doći za koji trenutak ( znači Ranko je ime gazdino...). Pitao je šta želim da popijem, a onda je hvatajući moje maligne misli prošaputao: ‘’Da li ste za našu rakijicu, inspektore?’’. Videvši suzu u uglu mog oka, samo se osmehnuo i otišao po lek za umornu dušu svakog slobodnog umetnika. U to se stvori i Ranko koji je počeo da mi objašnjava odakle se znamo i zašto me je zvao. Konobar je bio doneo rakiju i od tog gutljaja pa sve do dolaska kući pamtim samo lagano zaustavljanje vremena i život koga udišem punim plućima. Posle rakije, stigla je još jedna, pa pivce i to BIP, pa pica za nezaborav, pa gulaš u lepinji koji govori tri strana jezika i natuca esperanto.

Onda su se pojavili i Rankovi prijatelji i suvlasnici objekta, pa smo još jeli i pili kao da sutra nikada neće doći. Iz ovog hedonističkog sna satkanog od najlepših zalogaja i gutljaja me je probudio moj mobilni telefon i sms moje drage: ‘’Da li si obavio sve po spisku?’’. Krik ranjenog orla ( oro za starlete) je nečujan u odnosu na ono što sam ja pustio iz grla. Pozdravio sam se sa Rankom, Brankom, Dankom…. Opet sam zaboravio ime gazde i uz srdačan pozdrav poleteo da obavim svoje obaveze na koje sam se zavetovao mojoj najdražoj. Ali, tešila me je jedna stvar. Uvek ću imati gde da se vratim, kada me stisne šaka braka i života. U LAGANINI …jer život može biti lagan.

Prljavi inspektor Blaža