SVAĐE, UCENE, PRENEMAGANJA: Razotkrivene tajne sa snimanja Kuma

Snimanje jednog od najboljih filmova svih vremena, mafijaške drame Fransisa Forda Kopole iz 1972. po romanu Marija Puza, vrlo često je izgledao kao poprište mafijaškog obračuna.

Prema rečima glevešine Paramaunta, Roberta Evansa, Kopola uopšte nije bio prvi izbor za režisera. Međutim, prevagnulo je njegovo italijansko poreklo.

Prvi izbor producenata za ulogu Don Vita Korleonea bio je Entoni Kvin, međutim Kopola je bacio oko na Branda, koji je u Holivudu bio na lošem glasu jer je važio za ćudljivu, nepouzdanu, svojeglavu osobu. Kad mu je direktor Paramaunta izričito naglasio da se Marlon Brando nikad neće pojaviti u filmu, Kopola se teatralno srušio na pod, glumeći infarkt. Producenti nisu imali kud i popustili su.

Brando je mnogo muka zadavao Kopoli. Stalno je nešto izvoljevao, skoro za svaku scenu je imao neke druge sulude ideje, za koje je kasnije sam režiser priznao da su se pokazale kao odlične.

Za ulogu Majkla Koreleonea razmatrani su Robert Redford, Voren, Biti, čak je Robert De Niro bio na audiciji, ali je Kopola imao na umu nekog ko tada nije bio veliko ime u Holivudu, „neobičnog malenog čoveka“ Ala Paćina. Posle dosta ubeđivanja, Paćinu je dodeljena uloga za honorar od svega 35.000 dolara.

Iaoko je dogovor postignut, Paćino je stalno osećao kako je na korak od otkaza, činilo se da producenti nisu bili zadovoljni njegovom glumom. Tek nakon maestralno odglumljene scene u restoranu, kad ubija mafijaškog protivnika porodice Korleone – Turčina Soloca, mogao je odahne. Mesto u filmu mu je bilo zagarantovano.

Nezadovoljni filmom, glavešine Paramaunta su u nekoliko navrata pretili otkazom Kopoli, nameravajući da ga zamene Elijom Kazanom. U svom stilu, Brando ih je ucenio – ako otpuste Kopolu, otići će i on.

Posle puno peripetija, skraćivanja filma na sat i po, pa zatim vraćanja originalne verzije od tri sata, Kum je konačno završen.