BRAKOVI SAMO PUCAJU: Svaki četvrti par u Srbiji se razvede

Prošle godine, razveden je 9.381 brak, što je za 2.000 više nego u 2014. Kod advokata zbog razvoda najčešće odlaze Vojvođani i Beograđani. Svaki treći brak koji se sklopi u severnoj pokrajini završi se razvodom, a svaki četvrti beogradski brak završi u sudskoj statistici.

Najređe se razvode u Šumadiji i zapadnoj Srbiji, tek svaki peti bračni par u ovom regionu odlučuje da stavi tačku na brak.

Prosečna starost muškarca u trenutku razvoda je 43,5, a žene – 40 godina. najveći broj brakova razvede se u prvih pet godina. Kada se slova na brakorazvodnoj presudi osuše, u najvećem broju slučajeva majka je ta koja iz sudnice izlazi kao staratelj.

Gordana Jordanovski iz Grupe za vitalnu statistiku i migraciju Republičkog zavoda za statistiku ističe da se broj razvoda povećao u apsolutnim brojkama, ali da na to utiče i neažunost sudova koji ne dostavljaju na vreme podatke o razvodima.

Stopa razvoda brakova je ista više od deset godina – od 1.000 zaključenih brakova razvede se četvrtina. Iako ti podaci na prvi pogled svedoče o krizi braka u Srbiji, prema podacima Evrostata za 2013. godinu u Portugaliji se razvede više od 70 odsto brakova, a preko 60 odsto u Danskoj, Belgiji, Estoniji i Češkoj i približno polovina brakova sklopljenih u Mađarskoj i Finskoj. Tačku na bračnu zajendicu stavi i svaki drugi bračni par u Rusiji, Francuskoj, Bugarskoj, Holandiji, Švedskoj i Ukrajini. Od svih evropskih država, samo Albanija Makedinija i Crna Gora imaju procentat razvoda manji od 15 odsto. Statistika Evrostata svedoči i da se razvede oko 40 odsto brakova u SAD, Australiji i Novom Zelandu, oko trećina brakova u Brazilu, Venecueli, Japanu i Koreji i oko petina brakova u Egiptu, Tunisu i Turskoj – kaže Jovanovski.

Iskustva psiholoka i porodičnih terapeuta govore da je život u zajednici sa njegovim ili njenim roditeljima, jedan od najčešćih uzroka razvoda u našoj zemlji.

Statistika svedoči da se svaki peti brak razvede u prve četiri godine. Mladi par je prinuđen da se bukvalno preko noći prilagođava na gomilu novih životnih uloga – supružnika, zeta i snaje, majke i oca. Dolazak deteta na svet obično zaoštrava različite poglede na svet, stavove o vaspitanju deteta i ideje o prioritetima porodičnog budžega – kaže psiholog Maja Antončić i ističe da su prve godine braka ujedno i najturbulentnije, naročito ako u tom periodu dođe i beba, jer je roditeljstvo sinonim za veliku odgovornost i zajedničko rešavanje mnogih problema.

Međutim, mnogi mladi ljudi vaspitavani su u duhu individualizma, egoizma i mnoge od njih roditelji “šalju” u brak rečima “ako ti se ne sviđa, ti se vrati kući”.

Generaciji savremenih roditelja brak ne predstavlja svetinju. Dobar deo njih iskusio je razdvajanje soopstvenih roditelja i odrastao je sa porukom da se problemi u braku “rešavaju” razvodom. Osim toga, veliki broj mladih ljudi je nezaposlen i ekonomski zavistan od roditelja i često je prinuđen da sa njima deli životni prostor, što mladi brak problematizuje na mnoge načine – kaže Antončić.

Izvor: Politika.rs