Zapisi Ristić, Peternek, Risović

E, ovog puta sam sebi zapisao kada i gde je otvaranje izložbe, jer kako je umeo da kaže jedan moj pametan drugar: Glup pamti, a pametan zapisuje! A pošto se ja svim silama trudim da dođem u one pametne... I došao sam... na vreme, tačnije pola sata pre vremena, što je opet na vreme, i pametno, taman da vidim kako postavljaju izložbu i malo pripomognem.

Galerija je "Ikar" Kluba vazduhoplovstva u Zemunu, izložbu je tačno u 19.00, po P.S. u četvrtak, 18. februara 2010. godine prigodnim govorom svečano otvorio potpukovnik Saša Olujić. Gosn potpukovnik je naglasio da je galerija inače otvorena za mlade stvaraoce. Dakle, nemojte posle da bude da potpukovniku nema ko da piše, vrata ove galerije su široko otvorena za mlade talente, pa izvolte izlažite i stavite se pred publiku i na sud javnosti.

Moram priznati (zapisati da ne zaboravim) da sam se uplašio da neće doći puno ljudi, zaboravio sam da fotografi vole da kasne (i uvek stižu na vreme), tako su i stigli i napunili galeriji u pet do ponoći. I čini mi se da se retko na jednom mestu moglo videti toliko fotografa. Svaka čast na kolegijalnosti, ali i zaslužili su.

Mirjana, Danilo i Marko su mi i koleginice i golege, i drugarice i drugari, i više od toga, delili smo i dobro i zlo, godinama. Doduše, meni je nekako uvek bilo više dobro, a njima sa mnom kako kad. Sad kad zapisujem ovo i prisećam se gde smo sve bili i šta smo doživeli i zabeležili. Bogami... ostali su iza nas mnogi Zapisi.

I šta još da zapišem.... I džabe bih ja zapisivao šta god da nije bilo njihovih odličnih fotki. Pa čak često nisam morao skoro ništa da zapisujem jer su fotke govorile sve i više, ako je to uopšte moguće.  A kod njih je sve moguće iz jednog prostog razloga - vole fotografiju. I zato ih volim.

I kao što i sama reč fotografija u prevodu znači - zapisivanje svetlosti, tako mi se čini da je svetlo jedan od osnovnih motiva koji se provlači kroz sva dela izložena ovde. 

Često je to svetlo tek nešto što poželimo u opštoj tami, ali da nije te želje, pa i te tame, ne bi bilo ni svetla.

Zapis je i znak, a svaki znak nešto znači, i odmah istovremeno i ništa ne znači, i ostaje zapis, ali ga možemo tumačiti na više (često i bezbroj) načina. Dakle postoje znaci koje neko zapisuje, a onda te zapise težimo da pretvorimo ponovo u neke znake, bolje ne... Treba ostati slobodan u sferi igre i igrarija... Ali i to treba zapisati. I gde je tu kraj.

Ništa, zapisao sam šta sam znao, imao i hteo, a vi, put pod noge pa u "Ikar". Nemojte da vas "Dedal" uči šta je zapisano. Poletite kako je to u mitologiji zapisano i ne bojte se pada, i pad je let, neko je zapisao, a ovog puta to nisam ja.

Tekst: Dragan Kljajić
Foto: Mirjana Ristić - Damjanović