One Way, Ambijenti
One Way, Dragane Jokić, veče umetnosti u Galerijie Suluj, slike enterijera/eksterijera
Neko je sedeo u svojoj omiljenoj fotelji u sigurnom kutku u atmosferi intimnosti ličnog ambijenta, pio kafu, i zagledan u prostor, tamo negde, razmišljao: kad popijem kafu, uz muziku koju vojim, naslikaću ovo.
Kad sam dobio fotke za najavu izložbe prva pomisao mi je bila: Dragana baš voli život... uživa u životu... zato su ove slike ovako dobre... moram da ih vidim. Moje oduševljenje se uvećalo čim sam stupio u galeriju - ovo su slike koje se daju voleti.
Znam iz iskustva koliko neke fotografije slika izgledaju bolje od samih slika, kao i da neke slike nikad ne mogu, koliko god se trudili, izgledati dobro na fotografijama.
Pravi utisak o likovnim i umetničkim vrednostima dobio sam u potpunosti tek kad sam stao ispred samih slika u galeriji, uzgred i sam odnos slika i galerije delovao je savršeno skladno, kažem namerno likovnim i umetničkim, likovnost kao iskreno, čisto slikarstvo koje je u radovima Dragane Jokić otvorilo slobodan prostor za emocije tako potrebne umetničkom delu.
Dragana ima istančan talenat da svoje misli i osećanja jednim prefinjenim slikarstvom podeli sa onima koji to žele. Upravo zbog tog njenog kvaliteta galerija je bila više nego mala za sve njene prijatelje i za sve poklonike njene umetnosti.
Sigurno ću još jednom otići na izložbu, a umetnici se izvinjavam što sam uzeo slobodu da inspirisan slikama od njihovih naslova napišem jednu rečenicu, ako joj se svidi biće mi drago...
Jedna mlada dama spokojno je tog popodneva, popodneva koje voli, bez sata i dana, pre sutona, spremala ledeni čaj za dvoje u fotelji za J. i zagledana u njihovu peščaru čekajući koncert u 23h, slušala omiljene arije iz opera.
Tekst: Dragan Kljajić
Foto: Marko Risović