Istina o EXIT-u

Nastao kao prkos, nepristajanje na učmalost i apatiju, kroz sedam godina pretvorio se u energetsku injekciju, događaj godine, u brend koji je, po nekim mišljenjima, svoj vrhunac doživeo, ali od kog se i dalje najviše očekuje – EXIT festival

Trajaće od 12. do 15. jula na Petrovaradinskoj tvrđavi, i ugostiće neke do najvećih imena: Beasty Boys, Robert Plant, The Prodigy, Groove Armada, Basement Jaxx, Snoop Dogg, Lauryn Hill, John Digweed, Roger Sanchez, Richie Hawtin...

Ali, da li je EXIT mogao da nam pruži mnogo bolji line up ove godine, da li je to njegov maksimum, da li su izvođači prošlih godina bili kvalitetniji i atraktivniji? Postoje li razočarenja, kakva su očekivanja?

Od nultog do sedmog

(old_image)Festival je nastao iz bunta, 2000. godine, u Novom Sadu, između Filozofskog fakulteta i Dunava, i trajao je 100 dana, kao odbrojavanje Miloševićevog režima. Te godine, poslednji koncert, 22. septembra, dva dana uoči glasanja za predsedničke izbore, s porukom „Gotovo je“ pred oko 20 000 posetilaca, EXIT je simbolično predstavljao izlaz iz decenijskog bezumlja. Ovakav početak dao je organizatorima ideju da naprave pravi i veliki muzički festival kakav su do tad imale samo ozbiljne zemlje. Nulti EXIT mnogima će ostati u pamćenju kao najbolji, možda baš zbog te spontanosti, i političke pozadine...

EXIT 01 i 02 trajali su po devet dana, i tokom svakog dana Petrovaradinsku tvrđavu posećivalo je oko 30 000 ljudi. Naredni EXIT festivali (uključujući i 2006. godinu) trajali su po četiri dana, a svakog dana okupljalo se 40 000 ljudi... Moloko, Roni Size, LTJ Bukem, Garbage, Franz Ferdinand, Billy Idol, Pet Shop Boys, Underworld, Iggy Pop, Massive Attack, samo su neka od imena koja su nastupala...

Svake godine popularnost EXIT-a je sve više rasla, a line up sve primamljiviji i bogatiji. EXIT je kroz te godine doživljavao razne transformacije – od skromnog festivala koji su mogli sebi da priušte samo oni koji su bili gladni kvalitetnog provoda i željni stranih muzičara – bilo da su to bile grupe ili di-džejevi, do popularnog festivala koji posećuju maltene cele porodice, ili oni kojima muzika i nije toliko bitna.

Neke stvari nisu na prodaju

(old_image)EXIT je krajem prošle i početkom 2007. godine bio u centru medijske pažnje, kada su Maksa Ćatović, direktor "Komune", a zatim i još tri kompanije iz Crne Gore, Hrvatske i Austrije, organizatorima ponudili da kupe festival. Nakon višemesečne „afere“ oko autorskih prava, potencijalnih kupaca i slično, organizatori EXIT-a krenuli su u kampanju „EXIT nije na prodaju“.

Poručili su da pripada svima koji su ga stvarali sve ove godine – publici, umetnicima, Novom Sadu, Srbiji, regionu. „EXIT nije privatni projekat i nije nastao da bi se pojedinci bogatili od njega... Ovim poručujemo Maksi Ćatoviću, Dušanu Kovačeviću (jedan od organizatora festivala koji ga je kasnije napustio) i svim ostalim „dobronamernim“ ljudima koji šalju ponude i koji su „zabrinuti“ za EXIT sledeće: neke stvari nisu na prodaju!“.

Brend

Ubrzo nakon toga, sredinom aprila ove godine, EXIT dobija nagradu „Supebrend Srbije 2007.“ Za nagradu se takmičilo 2.800 robnih marki pristunih na domaćem tržištu. EXIT je dobio najviše glasova u svim kategorijama i zbog toga je proglašen za domaći „Zlatni superbrend“. Parametri pri izboru bili su kvalitet, prepoznatljivost, doslednost i dominiranje tržištem, a glasali su i stručnjaci i potrošači.

Za EXIT su se zainteresovali i MTV i BBC Radio 1 (koji je prenosio neke koncerte i DJ nastupe uživo). Na internet BBC vestima prošle godine pod naslovom „Festival pomaže Srbiji da izađe iz prošlosti“ između ostalog je objavljeno: „Ovo je najveći od svih događaja u staroj Jugoslaviji koji nastoji da upotrebi muziku da ujedini zajednice razjedinjene u ratu... Kako je rastao ugled ovog festivala iza granica Balkana, tako je postao koristan brend za promovisanje imidža Srbije – posebno u EU“. Očigledno je da ne bi privukao toliku pažnju stranih medija da nema taj specifičan politički kontekst.

A na Guardian sajtu (www.guardian.co.uk/travel) takođe tekst o prošlogodišnjem EXIT-u: „Događaj je počeo kao politički protest protiv Miloševićevog režima pre šest godina, a sada ima vajb Glastonbury festivala (jedan od najboljih i najpoznatijih svetskih festivala).

Stara slava i zarađeni epiteti

(old_image)Iako je svake godine line up sve primamljiviji, čini se da, što se tiče elektronske muzike, EXIT doživljava svoj vrhunac 2005. godine, i da će organizatori morati dobro da se potrude da bi ponovo dostigli isti uspeh. Tada smo imali prilike da čujemo Carl Coxa (najveća posećenost Dance Arene u istoriji EXIT-a iako je tada padala kiša, a od blata se jedva moglo stajati), DJ Sashu, Underworld, Fatboy slim, Darren Emerson, Felix da Housecat... Za ljubitelje tvrđeg tehno zvuka nema mnogo izbora ove godine, a po internet forumima moglo se pročitati da su mnogi bili ogorčeni što su Collabs 3000 (Chris Liebing i Speedy J) svoj nastup otkazali, a organizatori nisu našli adekvatnu zamenu.

EXIT je 2006. godine ugostio najbolje gitarske bendove: „Čini mi se da je EXIT, bar što se tiče koncertnih događanja, svoj vrhunac doživeo prošle godine, i teško da će ponoviti isto. Pored imena kakva su The Cult, Billy Idol, Pet Shop Boys, Franz Ferdinand, HIM, Morisey, Scissior Sisters (...) ovogodišnja ponuda pravih koncertnih događanja na Main Stage-u deluje gotovo smešno, pogotovo za ljubitelje gitarskog zvuka. Neki drugi će, ipak, biti zadovoljni, jer i ove godine ima zvučnih imena – Snoop Dogg, Wu Tang Clan, Beasty Boys, ali to već privlači malo drugačiju publiku“, kaže Ljiljana Zdravković, voditeljka na Radiju 3, kao i muzička novinarka portala Nadlanu.com.

Ivan Bevc, novinar beogradskog vodiča i renomiranog mesečnika „Yellow Cab“ i poznavalac popularne kulture, takođe je bio zadovoljan prošlogodišnjom listom izvođača: „Prethodnih godina sam nekoliko puta bio na EXIT-u i utisci su najvećem delu pozitivni. Naročito bih pohvalio prošlogodišnji jer je (uz sitne propuste poput preklapanja sličnih izvođača na različitim binama) doneo odličan program na nivou najboljih svetskih festivala“.

Međutim, on će ove godine preskočiti EXIT: „Ima nekoliko razloga. Prvi je taj što mislim da je ovogodišnji line-up najlošiji u poslednjih nekoliko godina što smatram jako ružnim potezom organizatora, jer je prokockao poverenje onih hiljada ljudi koji su im ukazali poverenje kupovinom karata „na neviđeno“, tj. dok program nije bio obelodanjen. Mnogi od njih se sada kaju“.

(old_image)Ilustracije radi, već dva meseca pre početka EXIT-a, kada line up nije ni bio potpun, četvorodnevnu ulaznicu je kupilo 20 000 ljudi. Trećinu ovih ulaznica kupili su Britanci, koji inače imaju sjajne festivale, a koji sada već tradicionalno posećuju festival.

Ivan Bevc dodaje: „To što organizatori i ove godine rabe prošle godine zarađene epitete, diskvalifikuje ih kao ozbiljne ljude. Ovogodišnji EXIT je po izvođačima daleko od najjaćih evropskih festivala, a čak nije najjači ni u Istočnoj Evropi. Takođe, nakon organizacionog debakla zvanog Pepersi, u Inđiji, smatram da organizatori zaslužuju jedan fini oblik građanskog protesta koji se zove bojkot“.

Veći i od sebe - manji od publike

Poslednja vest je da su sve četvorodnevne ulaznice prodate. Prethodne godine festival je posetilo ukupno 150 000 ljudi, a informaciju koliko je za sada prodatih ulaznica nismo dobili. „Zvaničnih podataka o broju prodatih karata nema. Ono što sa sigurnošću možemo da kažemo jeste da se očekuje veći broj posetilaca nego prethodnih godina. Tačan broj ljudi imaćemo nakon završetka festivala. Znamo da je oko 10 000 prodato samo u Velikoj Britaniji od ukupno 14 000 – 15 000 ulaznica, koje su prodate izvan Srbije“, za portal Nadlanu.com govori Sagor Mešković, PR Exit-a.

Postoji preko 20 stejdževa na Tvrđavi sa oko 200 izvođača, i teško da neko ne može naći nešto za sebe. Ljiljana Zdravković neće propustiti prvi dan: „Ako gledam po svojim ličnim afinitetima, meni je najzanimljiviji prvi dan, jer zaista mislim da treba čuti Planta i Prodigy. Plant, zato što bi trebalo videti i čuti čoveka koji je jedan od najzaslužnijih za ogroman uspeh koji su postigli Led Zeppelin, o čijem značaju za istoriju svetske muzičke scene nema potrebe pričati... Prodigy, zato što odavno nisam čula bend koji je tako dobro uklopio energiju gitarskog zvuka i onog modernog – elektronskog“.

(old_image)EXIT festival je prevazišao sam sebe kao muzički događaj, postao je mnogo više i od zabave, i od odmora. U njegov kvalitet se veruje (ili se verovalo), mesto koje neki di-džejevi ne zaboravljaju jer su tu imali svoje najbolje nastupe, način da se izađe iz svakodnevice, prilika da se toliko grupa čuje na jednom mestu, a možda ne bismo imali priliku da ih čujemo ikada više, i kako Ljiljana kaže:

„I nekako se, bar na ovaj način, upisujemo u te „kalendare“, i približavamo svetskim tokovima, ili bar evropskim... Međutim, postoje i neki ozbiljni propusti u organizaciji. Tu mogu da izdvojim i saradnju sa medijima, koja je, bar prošle godine, bila blago katastrofalna, i potpuno loše organizovana.“

Ono što unosi dosta zabune u EXIT 07 jesu i „tokeni“ – odnosno žetoni koji se kupuju u „menjačnicama“ na Tvrđavi. Za novac dobijate žetone kojima kupujete piće na šanku. Ova zamisao uopšte ne obećava s obzirom da za različite žetone kupujete različite vrste pića, a novac vam, ukoliko ne iskoristite žetone, neće biti vraćen. Ovakva ideja, pretpostavljamo, doneće samo gužvu pred menjačnicama, a i sama zamisao da morate da isplanirate šta ćete popiti ne izaziva oduševljenje...

„Zamisli samo red ispred „menjačnica“ i situaciju da potrošiš ili izgubiš taj izmišljeni novac u sred Main Stage-a ili Dance Arene, i umesto da odđuskaš do šanka i kupiš piće dinarima, moraš da misliš na to gde ćeš da zameniš novac!“, razočarana je Ljiljana.

I Ivan Bevc se slaže: „Ideja o uvođenju Exit-valute koja se kasnije ne može zameniti u dinare uopšte mi se ne dopada. To se sve moglo rešiti Exit-platnim karticama na koje bi gosti na ulazu uplaćivali određenu sumu, a na kraju festivala bi im bilo vraćeno ono što im je na karticama ostalo“.

Uprkos slabijem line up-u nego prethodnih godina, kao i razočarenjima u organizaciju, po svemu sudeći EXIT i ove godine očekuje mnogo posetilaca. Većinu publike ni to, ni kiša, ni loša organizacija, ni gužve, ni čekanja neće pokolebati da, kao svake godine posete EXIT. Ali, s druge strane, EXIT ne treba da zaboravi na ono zbog čega je uspeo – a to su publika i njene želje.

Tekst: Nada Veljković