EXIT 07 - Drugi dan

Drugi dan EXIT-a obeležio je veliki broj ljudi, zvezde kao što su Beastie Boys i Danny Tenaglia, svi stejdževi  bili su relativno popunjeni, a na svakom od njih vesela atmosfera

Dok je početak prvog dana EXIT-a protekao tako što se najviše ljudi skupilo oko menjačnica za tokene, na glavnoj bini ili Dance areni, a svi ostali stejdževi su zvrjali prazni - drugi dan na Petrovaradinskoj tvrđavi je ličio na pravi, stari EXIT.

Zvezda večeri na Dance areni bio je Denny Tenaglia. Poznat po svojim dugim setovima, i ovoga puta je imao mogućnosti da iskaže svoje umeće - ostavljeno mu je tri i po sata. Njegov set sastavljen je od vrlo popularnih, pa i komercijalnih pesama house produkcije. Ono što je za svaku pohvalu je da ih Tenaglia upakuje u slušljiv i melodičan house zvuk, koji uglavnom prija svakome. Harizmatični Tenaglia se i sam zabavlja, đuska, maše, a sve to uz osmeh na licu. Dance arena, ista kao prošle godine, puna različitih ljudi, sa različitim muzičkim ukusima.

Na glavnoj bini glavne zvezde su Beastie Boys. Svirali su svoje poznate pesme, na oduševljenje svih prisutnih. Posle dva sata iza ponoći, čuli su se zvuci dobrog drum ’n’ bass-a. Zinc & Friction, sa MC Dynamite-om. Moćne i vesele melodije prostirale su se daleko izvan Tvrđave.

Preporuka za sve ljubitelje elektronskog zvuka je da posete DJ super star stejdž, kao i Happynovisad.

DJ Super star stejdž je već nekoliko godina unazad poznat kao mesto gde se (većinom) mladi, neafirmisani DJ-evi iskazuju pred publikom. Stejdž je mali, i nalazi se na putu za Dance arenu. Mladi di-džejevi su uvek puni energije i entuzijazma, i rade najbolje što mogu, svesni da im je ovo jedinstvena prilika da se dokažu. Prvog dana se na ovom stejdžu mogao čuti energičan drum ’n’ bass, a drugog elektro i minimal tehno.

Happynovisad je iza Dance arene. Drugog dana slušao se najbolji tehno zvuk koga je puštao Vladimir Aćić. Stejdž je bio pun, ljudi oduševljeni. Aćić raspoložen - mahao je publici, tapšao, klanjao se. Puštao je poznate tehno stvari. Sve pohvale za Aćića, od koga uvek znate šta možete da očekujete, i čiji je tehno čista energija. Nakon njega radi Ivee live. Njen stil najviše podseća na stil DJ Rusha, a to je agresivan, jak i brz bas sa malo melodija.

Na svakom stejdžu dosta ljudi, i za svačiji muzički ukus se moglo naći ponešto. Reggae stejdž, kao jedan od najpopularnijih, mesto je gde se uvek možete odmoriti, i uživati uz opuštene i vesele zvuke.

Ako želite da popijete piće na miru, na zelenim foteljama u pesku, pod slamnatim suncobranima, preporučujemo Cafe Del Danube, iza reggae stejdža. Ambijentalna jazz muzika, opuštena atmosfera, pripremanje pred dobar provod, pauza ili chill nakon naporne noći. Mesto sa kog se vidi svetlucavi grad.

Po utiscima onih koji su ga slušali, na elektrana stejdžu oduševio je i Terence Fixmer.

Jedna od većih zamerki je gužva ispred „Token“ menjačnica prvog dana. Već posle nekoliko sati se kasa na jednoj menjačnici pokvarila, pa su prodavci morali ručno da računaju, što je dodatno usporavalo i komplikovalo prodaju. To nam je rekao i Filip Graorkovski, gost iz Makedonije, koji ima 20 godina i došao je u Novi Sad kod rođaka. „Najviše me nerviraju gužve na ulazu, većim stejdževima, i ispred menjačnica“.

Gužve na ulazu su neizbežne, ali se red kreće relativno brzo.

Veliki broj ljudi na Petrovaradinskoj tvrđavi je ono čime se organizatori ponose, ali je to ujedno i veliki izazov i obaveza. Organizovati hiljade ljudi po Tvrđavi je težak posao, ali treba se potruditi da većini publike koja EXIT-u ukazuje poverenje bude dobro, tako što će se, na primer, prodati ograničen broj karata. Što je u startu, kod nas, nemoguća misija.

Lična i topla preporuka za sve je da posećuju manje stejdževe ili obiđu što više njih. Nekad je baš na njima najbolji provod, i ta čar i prednost festivala EXIT u odnosu na ostale jednodnevne muzičke događaje. Muzičari ili DJ-evi koji rade na manjim binama maksimalno se trude da naprave najbolji mogući provod, dok oni, koji se izdaju za zvezde, često rade prosečno, isprazno, i preko volje, a da većina publike ni ne primeti. 

Tekst: Nada Veljković
Foto: Marko Risović