Digital 2018 - Dejan Masliković: Trenutno, jedini problem imamo sa manjkom zaposlenih u ustanovama kulture koji bi se bavili procesom digitalizacije

Ovogodišnji - #Digital2018 - trajaće 2 dana - 06. i 07. septembra (četvrtak i petak) i okupiće najznačajnija imena iz ovih oblasti iz celog regiona kao i brojne goste iz inostranstva.

Konferencija se održava u Hotelu Metropol u Beogradu.

Konferenciju će ove godine prvog dana otvoriti Vladan Vukosavljević, ministar kulture i informisanja, Denis Kif, ambasador Velike Britanije u Srbiji i Tatjana Matić, Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija, a drugog dana Kati Csaba, ambasadorka Kanade u Srbiji i Branko Ružić, ministar državne uprave i lokalne samouprave u Vladi Srbije.

Prezentaciju "Vizija digitalizacije u kulturi" predstaviće Dejan Masliković, Pomoćnik za razvoj digitalne istraživačke infrastrukture u oblasti kulture i umetnosti, Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije, sa kojim smo razgovarali u susret konferenciji:

Dokle se stiglo sa izradom nacionalnog portala za kulturu i digitalnog vodiča?

- Portal za kulturu, koji treba da predstavi svo digitalizovano kulturno nasleđe je u završnoj fazi izrade. Glavne funkcionalnosti portala će biti vremenska linija srpske kulture, mapa ustanova kulture, spomenika kulture i nacionalni agregator- pretraživač kulturnog nasleđa. Agregator predstavlja mogućnost da široj javnosti budu dostupni podaci uneti u informacione sisteme (baze) u ustanovama kulture, da na jednom mestu mogu da pretraže sve što je digitalizovano a nalazi se u bazama ustzanova kulture. Do kraja godine će sve komponente portala biti u funkciji a samim tim će i portal postati operativan.

Ovo će se poklopiti i sa inicijativama iz Vlade da se celokupna web prezentacija državnih organa brendira kulturno-istorijskim i umetničkim sadržajima i tako predstavi rad državnih organa kroz kulturno nasleđe i savremeno stvaralaštvo.

Da li će do kraja godine menjati još neki podzakonski akti kako bi se dobio prostor za izradu Pravilnika o digitalizaciji arhivske građe?

- Pravilnik o digitalizaciji kulturnog nasleđa je gotov. Radna grupa je završila ovaj dokument u julu mesecu. Pravilnik o digitalizaciji kulturnog nasleđa je u proceduri, poslat je na mišljenje relevantnim državnim institucijama i očekujemo da bude usvojen u septembru.

Zakon o arhivskoj delatnosti i arhivskoj građi je u proceduri, usklađuje se sa Zakonom o e-upravi i Zakonom o elektronskom dokumentu, elektronskoj identifikaciji i uslugama od poverenja u elektronskom poslovanju.

Nakon toga će uslediti donošenje seta podzakonskih akata koji će regulisati elektronsko arhiviranje, rokove i klasifikaciju čuvanja dokumenata u papiru i u elektronskom obliku.

Ovo je vrlo važna oblast koja uvodi nove poslove i standard u arhivistiku ne urušavajući postulate arhivske struke i dosadašnju delatnost arhiva.

Ministarstvo kulture i informisanja u saradnji sa stručnjacima iz arhiva učestvuje u svim ovim procesima i daje veliki doprinos da arhivska struka uvede sistem elektronskog arhiviranja i digitalizacije postojeće građe.

Kakvi su planovi Ministarstva koliko će proces digitalizacije kulturnog nasleđa trajati i kako se snalaze ustanove kulture trenutno?

- Proces digitalizacije kulturnog nasleđa i savremenog stvaralaštva je dug process i vrlo kompleksan. Zahteva konstantno osavremenjavanje opreme, nabavku softvera, obuku zaposlenih i dr. Trenutno, jedini problem imamo sa manjkom zaposlenih u ustanovama kulture koji bi se bavili procesom digitalizacije. Imamo preliminrnu saglasnost Vlade da se odobri zapošljavanje osoba koje bi obavljale poslove digitalizacije.

MKI nastoji da sistemski pomogne i podrži ustanove kulture u obavljanju poslova digitalizacije. To radimo kroz povezivanje ustanova na Amres infrastrukturu, nabavka softvera za obradu audio, video materijala i fotografija, organizovanje radionica, konferencija i seminara u cilju sticanja dodatnih znanja i veština. Takodje, sve odluke, smernice, standarde i normative određujemo u saradnji sa ustanovama.

U decembru prošle godine Vlada je usvojila Smernice za digitalizaciju kulturnog nasleđa u RS. Smernicama su određeni standardi jedinstveni za sve ustanove i sve učesnike u procesu digitalizacije, takođe definisani su, kako to zakon definiše jedinstvena softverska rešenja (informacioni sistemi), za muzeje, arhive, zavode za zaštitu spomenika. Rešavamo i izbor jedinstvenog rešenja za biblioteke, trenutno su u upotrebi tri rešenja a po zakonu mora da postoji jedno jedinstveno.

Tokom jeseni krenućemo u izradu Smernica 2.0 koje će obuhvatiti standard za virtuelnu realnost, 3D skeniranje, nadograđenu realnost, upotrebu kodova i dr.

Cilj nam je da se što šira IT zajednica uključi u ovaj proces, da sarađuju sa ustanovma kulture i da se digitalizovano kulturno nasleđe što više upotrebljava, koristi za razvoj kreativnih industrija, generičkih servisa, u svrhu turizma, obrazovanja i generalno razvoja ekonomije.

Tokom dva dana u okviru deset panela i nekoliko studija slučaja i prezentacija, stručnjaci iz različitih oblasti govoriće o trendovima u telekomunikacijama, medijima i tehnologiji, autorskim pravima u digitalnom dobu, kraljevima zabave u regionu, SVOD platformama, E-sportu, generaciji Z, strepnjama i nadama domaće IT scene, 20-godišnjici osnivanja kompanije Google i onome što dolazi iz naših garaža, ali i o greškama, padovima i ponovnim podizanjima uspešnih.

Program, učesnike, informacije o prijavi i kotizacijama možete pronaći na zvaničnom sajtu www.digitalconference.rs