OPET BIH IŠLA ISTIM PUTEM: Verica Rakočević iskreno o neostvarenim snovima, suzama i udaji za Veljka Kuzmančevića

Nikada nije sledila trendove, već je stvarala unikate, i to niko ne može da ospori, toj, kako su je nazivali, “priučenoj šnajderki iz Podujeva, koja se igra modom”, posle čijih je uspeha, u svetu, Beograd ćutao.

Umetnički izraz Verice Rakočević je, oduvek, nosio puno simbolike, i u isto vreme, mnogo emocija i poruka, kroz koje je govorila o sebi. Često je bila inspirisana životima slavnih ljudi, ali je, konstantno, kroz svoj rad, oslikavala i svoj život, i uvek je, u tom smislu, ostala svoja.

Ostvarila je svoj san. Ćuteći. Ne zavideći. Danas, trideset pet godina kasnije, na sav glas može da se pohvali svojim uspehom. Ali, ona, opet, govori svojim radom i jedinstvenim izrazom. Na taj način će i obeležiti veliki jubilej, trideset pet godina karijere, novom kolekcijom, pod nazivom “Nomadi”, jer je, kako kaže za Novosti, to oduvek bila.

Nomad koji je, na putu od rodnog Podujeva do svetskih modnih pista, u sebi uvek nosio svoje korene, i kao senka išao iza karaktera žene koja je stvorila nešto više od mode.

Šta, danas, u vama pobuđuje sećanje na novembar 1983. godine, kada je sve počelo? Kako pamtite taj trenutak?

– Romantično, dosta hrabro i neverovatno sudbinski predodređeno. Iz situacije kada napuštam državni posao, sa troje male dece, bez ikakvog profesionalnog znanja, otvaram radnju u 17 časova, i u 18 već pravim promet moje trogodišnje plate. Uvek, kada se vratim u taj dan, imam osećaj da je morao da se dogodi.

Mnogo toga se, u međuvremenu, promenilo. Šta je, ipak, ostalo isto, na šta ni uspesi, ni porazi, koje ste doživeli, nisu mogli da utiču, a da jeste suština vašeg trajanja?

– Strast i ogromna ljubav prema poslu kojim se bavim. Sa neverovatnom strašću i danas, kao prvog dana, pristupam izradi svakog modela, ne odustajući od zacrtanog, da biram samo materijale vrhunskog kvaliteta i da to što radim mora biti više od mode.

Svojevremeno ste izjavili da vam je jedna odluka promenila život i da samo hrabri ljudi mogu, uvek, o svemu, da odlučuju srcem. Koja je najznačajnija pobeda koju ste izvojevali, upravo, srcem?

– Prvu sam pomenula u odgovorima na prethodna pitanja. Druga je udaja za čoveka koji je mlađi od mog najmlađeg deteta. Ona je trijumf nad malograđanštinom, predrasudama i tabuima vezanim za sreću.

Uvek ste otvoreno govorili i o svojim pogrešnim koracima i neuspesima koji su pratili vašu karijeru. Koliko i greške koje pravimo, ipak, doprinose konačnom uspehu?

– Život je i lep i ružan i da je drugačije, deo u kome je lep, ne bi imao težinu koja lepoti daje snagu, posle teškog perioda. Pre neki dan sam, jednim postom na Instagramu, to htela da kažem, ali, na žalost, oni koji nikada ne bi bili u stanju da urade ono što sam ja uradila, pogrešno su shvatili. Čak i neke vaše kolege, što je jako tužno.

Šta vas je, uvek, podizalo i vodilo napred, uprkos posrtanjima?

– Božja ruka i kosovski gen. Zaista, znala sam da tonem do neslućenih dubina, i kada je ostajao samo još jedan udah da nestanem, snaga volje i neka nevidljiva ruka su me, uvek, izvlačile na površinu.

Da li je, na kraju krajeva, sve bilo vredno i tih dubina i svih suza?

– Vredelo je. Opet bih išla istim putem.

Zašto jubilarna kolekcija nosi naziv „Nomadi“ i šta on simbolizuje?

– Kolekcija “Nomadi” je omaž mom životnom i dizajnerskom putu. Taj put od Podujeva do Njujorka je i bio inspiracija za kolekciju. Srbi sa Kosova su večiti nomadi, a ja sam jedna od njih.

U čemu ste najviše nomad, i šta ste, uvek, nosili sa sobom i u sebi, tokom prethodne tri i po decenije?

– U prenošenju ideja i našeg kulturnog nasleđa, kroz moj dizajn, širom sveta. U sebi nosim strast za stvaranjem i beskrajnu ljubav prema mojoj zemlji, koju nikada ne bih zamenila za trajno, nijednom drugom.

Kakav model najbolje oslikava ovih trideset pet godina? Od čega je sačinjen i šta je u njega utkano?

– Videćete ga na reviji i odmah prepoznati, sigurna sam. Svila, krzno, pletenina, kašmir, sve u jednom modelu. Svaki od ovih momenata, simbolizuje emociju koja je bojila sve ove godine.

Na koji način ćete obeležiti ovaj važan jubilej?

– Prikazivanjem kolekcije u čarobnom, šumskom ambijentu Avale, uz specijalnu muziku, koju Veljko piše za “Nomade”, i specijalnim gostima na reviji. Zahvaljujući kompanijama “Huawei”, “Akacia Open Concept”, “Manga Trip”, “Inglot” i još nekim prijateljima kuće, ovaj jubilej će biti za pamćenje. Barem za mene.

U čemu je, tokom ove tri i po decenije, bila najizraženija simbolika orla, koji je krasio logo VR brenda?

– Značio je, onda, a i sada, u mojoj glavi i srcu, slobodu i snagu.

Šta je, još uvek, vaša težnja i neostvaren san?

– Težnja da strast ne prestane do sudnjeg dana. Neostvaren san da grb moje porodice, Dragović (devojačko), iz 1230. godine, pozicioniram kao logo, koji će me dugo nadživeti.

Čime se najviše ponosite, u ovom trenutku svog života, i šta donosi pogled unapred?

– Činjenicom da slavim trideset pet godina rada, imam sedamdeset godina, osećam da sam puna života i imam velike planove za budućnost.

Koja reč, posle punih trideset pet godina, najbolje opisuje vas i vašu umetnost?

– Pre bih rekla rečenica: ”Pravila je haljine koje, kao senka, idu iza karaktera žene koja ih nosi.”

Izvor: Novosti.rs
Foto: verica.rakocevic/Instagram

Slični članci

Ostavite komentar

Your email address will not be published.