Održana promocija knjiga "Mreže revolta i nade" i "Uspon umreženog društva" Manuela Kastelsa

Knjige „Mreže revolta i nade“ i „Uspon umreženog društva“ Manuela Kastelsa, jednog od najcitiranijih sociologa današnjice i najuticajnijih teoretičara komunikacija, informacionog društva i globalizacije, predstavljene su danas na Beogradskom sajmu knjiga.

O novim izdanjima Službenog glasnika govorili su urednik Slaviša Orlović, izvršni producent i art direktor UK „Parobrod“ Zlatko Crnogorac i vojno-politički analitičar Vlada Radulović, uz moderaciju Roberta Čobana, direktora Color Press Grupe.

„Uspon umreženog društva“ prva je Kastelsova knjiga iz inovativne trilogije, koja se bavi ekonomskim i socijalnim kretanjima informatičkog doba i pokazuje kako se umreženo društvo u potpunosti izdiglo na globalnom nivou.

Knjiga govori o uticaju informatičkog doba na sve aspekte društva, uključuje analizu o uticaju interneta i net-ekonomije, opisuje ubrzavajući tempo inovacija i socijalne transformacije.

„Mreže revolta i nade“ predstavljaju istraživanje novih formi društvenih pokreta i protesta koji se javljaju u svetu, od arapskih pobuna do pokreta indignada (ogorčenih) u Španiji, te od pokreta „Okupiraj Volstrit“ do društvenih protesta u Turskoj, Brazilu i drugim državama.

Orlović primećuje da se Kastels, profesor emeritus na Univerzitetu u Kaliforniji, bavi vrlo aktuelnim temama, a ono što povezuje dve knjige je što obe ukazuju na fenomene globalne umreženosti, počev od činjenice da u ovom momentu Kina verovatno ima više korisnika interneta nego SAD.

- To istovremeno predstavlja opasnost da svi uđemo u ‘teoriju zavere’, a u to mogu lako da uđu i pokreti i protesti koje Kastels analizira. Još u Americi i svetu nije završena debata da li su se i do koje mere Rusi umešali u izbor Donalda Trampa ili do koje mere se osporavalo formiranje vlade Angele Merkel, te da li je nekim zemljama odgovaralo da se ne formira vlada i da bude slaba - rekao je Orlović.

Internet i umreženo društvo ukazuju, prema njegovim rečima, da su države desuverenizovane, da hakeri iz svojih domova mogu da obaraju sajtove i veoma ozbiljnih institucija.

- Postoji ogroman prostor koji daje prednosti za razvoj društva, ali su i velike mogućnosti zloupotrebe tako da vi jednim klikom na SMS možete da mobilišete navijače u Srbiji da prekriju zidove grafitima - upozorio je Orlović.

Primećuje i da Kastels ima malu zadršku da se političko tle još nije smirilo, ali se ipak usudio da kaže da ono što je novo u pokretima o kojima govori, u odnosu na proteste 1968. u kojima je i sam učestvovao, jeste činjenica da su ovi sada posledica ekonomske krize i nejednakosti, ali i da ih karakterišu umreženost i mogućnost da se brzo i lako mobilišu ljudi širom sveta.

Radulović je primetio da Kastels u jako dobrom formatu sumira sve pokrete od Islanda do Bliskog Istoka i Severne Afrike, a posebnu vrednost, kaže, predstavlja njegovo proučavanje na individualnom nivou stanja u društvima bez obzira na njihove religijske, političke, ekonomske i socijalne razlike.

Kastels, prema njegovim rečima, uočava razlike između društvenih pokreta, ali i zajedničke niti.

- U svim tim pokretima postoje geopolitička pitanja i upliv stranih sila, ali suština je da su svi oni nastali iz naroda i njegove potrebe za hlebom, jer svi su nastajali iz niže srednje klase ili iz najsiromašnijih slojeva - rekao je Radulović, dodajući da su po pravilu najtragičnijhi slučajevi, poput dešavanja u Siriji i Libiji, ali i migrantska kriza, plodno tele za razvoj teorija zavere.

Orlović je citirao Kastelsa koji kaže da će iz protesta koje analizira ostati upamćeni video snimci, a ne manifesti, hepeninzi, a ne govori, teorije zavere, a ne politički traktati.

Crnogorac je konstatovao intertnost srpskog društva prema društvenim mrežema, koja je, kaže, obrnuto propocionalnu svetskim tokovima i učešću ljudi u društvenim mrežama.

Uzrok tome vidi u devedesetim godinama, kada smo, kaže, u vrlo kratkom periodu preživeli ratove i nekoliko ekonomskih kataklizmi, što je, podseća, „rezultiralo katarzom u vidu 5. oktobra nakon koga smo postali impotentni za bilo koji vid društvene akcije“.

- Nama su društvene mreže postale vrsta religijske forme, Tviter nam je ispovedaonica - ocenio je Crnogorac.

On takođe smatra da, ako se pogleda procenat svega što ljudi čitaju ili slušaju na internetu, onda čitanje štampane knjige, odlazak u pozorište ili na koncerte predstavljaju „anahroni afinitet nekolicine“.

- Današnje zvezde interneta imaju veći uticaj na decu nego svi likovi iz našeg detinjstva. Na Tviteru nećete videti da neko komentariše knjigu ili je preporučije, komentarišu se samo TV serije i poseta Sajmu knjiga je samo ritual, društvena norma ili školska obaveza - zaključuje Crnogorac.

Izvor: Tanjug
Foto: Goran Zlatković