Fontana – 100 godina posle

Kada su prošle godine Srbija i svet obeležavali 150 godina od rođenja Nikole Tesle, mediji su bili puni informacija o Teslinom životu i radu. Ove godine, Muzej Nikole Tesle, jedina institucija u svetu koja poseduje Teslinu zaostavštinu, iznenadila je Beograd fontanom

Fontana je urađena po njegovim zamislima i postavljena je preko puta muzeja, na uglu Krunske i ulice Prote Mateje.

Izložba o fontani može se videti u Muzeju do prvog oktobra. Bratislav Stojiljković, kustos Muzeja, i jedan od autora izložbe, za portal Nadlanu, objašnjava da se Tesla gotovo četvrt veka bavio mašinstvom, ali da je taj rad manje poznat, jer njegovi dometi nisu ni približni onima iz elektrotehnike.

„Mi smo koristili patentnu prijavu, Tesline crteže i njegovu originalnu pumpu koja je, naravno, prilagođena uslovima rada fontane i savremenim materijalima. Tako smo došli do ovoga što danas imate priliku da vidite ovde”, rekao je Stojiljković.

Sadašnja Fontana

Ideja da se fontana ovde postavi i da bude najverodostojnija moguća replika onoga što je Tesla zamislio i predstavio na crtežima, rodila se u Muzeju, a sve je koincidiralo s željom Beogradskog vodovoda da obeleži svoj jubilej i da finasijski podrži čitavu zamisao.

„Tesla je u svom patentu zamislio da se, uz malu količinu energije i uz relativno jednostavnu aparaturu, velika količina vode podigne na određenu visinu i da to odaje utisak ogromne snage fontane. Za razliku od mnogih fontana kod kojih se velikim brojem mlazeva postiže fascinantni prizor kaskada ili vodoskoka, ova fontana ima samo jedan preliv – voda se preliva i čini jedan vodopad ogromne snage, uz minimalne troškove“, objasnio je Stojiljković.

Crteži, proračuni, prepiska sa Tifanijem

Tesla je imao sposobnost da svoje crteže do detalja zamisli, da u glavi “isproba” rad projekta i to predstavi na crtežima.

Deo izložbe posvećen je i pokušaju realizovanja saradnje s njujorškim Tifani studijem, na čijem čelu je bio Luis Tifani, sin čuvenog draguljara, poznat po svojoj umetnosti vitraža, lampama, brojnim firmama i fantastičnim zaradama.

Po rečima pomoćnik direktora muzeja Mladena Vujovića, Tifani je prototip uspešnog Amerikanca – druga ili treća generacija ’pravih’ Amerikanaca (nije bio imigrant), uspešan umetnik, uspešan s novcem… Bio je vlasnik mnogo manjih firmi koje su se bavile poizvodnjom umetničkih predmeta za opremanje enterijera i vlasnik Studija “Tifani” u Njujorku. Bio je od onih koji su na novom kontinentu stvarali kapital i akumulirali moć.

Veza Tesle i Tifanija nije uopšte slučajna. Tifani je radio fontane i pre Tesle, a njihova fontana trebalo je da ima raznobojna svetla i da krajnji proizvod bude komercijalan. Međutim to nije uspelo. Za vreme velike ekonomske krize u Americi, Tifani je izgubio poslove i morao da zatvori svoje firme. Neko vreme sećanje na njega i interes za njegove radove su zamrli, ali nakon pedesetih godina XX veka interesovanje za Tifanija naglo raste, kao i cena sačuvanih proizvoda. Svi se otkupljuju po veoma visokim cenama – za privatne kolekcije i muzeje. – navodi još Vujović.

Uz prepisku zainteresovanih strana izložba Teslina fontana, podseća i na umetnički rad Luisa Tifanija – predstavljeno je (na fotografijama) i nekoliko tipičnih i prepoznatljivih lampi i ulje na platnu iz 1888. godine.

Stojiljković objašnjava da je, po Teslinom viđenju, najbolja mogućnost bila da sa jednom takvom, jakom ličnošću proba da realizuje zajedničku fontanu. Jedan segment izložbe govori o njihovoj saradnji – crteži, prepiska i ostala dokumenta daju mogućnost da se sagleda rad koji je trajao godinu i po dana.

Fontana u njihovoj zajedničkoj režiji nije realizovana zbog vrlo preciznog ugovora koji je zahtevao da Tesla finansira kompletan projekat, dobije patentnu prijavu (patentna prijava je kasnila skoro godinu dana) i nekih sitnih neslaganja.

Zbog čega fontana?

Na izložbi se nalaze fotografije nekoliko najpoznatijih fontana u svetu. Ako ste bili u prilici da proučavate Nelsona ili lavlje čeljusti na londonskom Trafalgar Skveru, kružite oko fontane na trgu Konkord u Parizu ili da zamislite želju bacajući novčić u fontanu Di Trevi u Rimu, pored zavodljivog šuštanja vode sigurno vam (čak iako vam je to struka) nije palo na pamet da je ’fontana arhitektonski oblikovan i veoma često bogato skulpturalno ukrašen objekat u koji utiče voda, kao i da je njena namena utilitarna (za piće) ili estetska (ukrašavanje gradskih trgova, vrtova, parkova…)’ Na početku XX veka o fontanama se, u razvijenim sredinama, iz krajnje praktičnih razloga, mnogo razmišljalo.

Ako se vratimo malo u istoriju tog doba, i setimo se da je Nikola Tesla zaslužan za uvođenje električne energije krajem 19. veka videćemo da su fontane tog doba, uz upotrebu električne energije i svega onoga što ona omogućuje, dobile jednu novu dimenziju. Korišćenje svetla davalo je zanimljiviji i lepši prizor radu fontane, a početkom 20. veka, kako kažu novine tog doba (koje mi imamo ovde u muzeju) fontane su postale vrlo zanimljiv i luksuzan detalj mnogih javnih objekata i privatnih kuća.

Nov život muzeja

Muzej Nikola Tesla, koji se u prelepoj beloj zgradi u Krunskoj 51 nalazi od 1953. godine, prošle godine je doživeo svoju renesansu – početak adaptacije i povećan interes posetilaca. U godini obeležavanja 150 godina od Teslinog rođenja, kako navodi Mladen Vujović, muzej je imao puno organizovanih školskih poseta i poseta stranaca veoma zainteresovanih za priču o Tesli i ono što muzej nudi. Štampane su posebne, suvenir karte, na kojima je i mala karta Beograda i mala priča o muzeju.

Kako navodi Mladen Vujović čitava rekonstrukcija, koja će se odvijati u još nekoliko faza, trebalo bi da bude završena 2009 – 2010. godine, kada će biti osposobljeni i delovi muzeja koji sada nisu u funkciji (suteren, terasa na krovu) i kada će zgrada muzeja, pored novog izgleda, dobiti i razne nove mogućnosti (mogućnost održavanja stručnih skupova, ulaz za invalidna lica…) .

U priči o obnovi Muzeja, Mladen Vujović navodi i da je za muzej veoma važno što se ne zatvara za posetioce tokom rekonstrukcije pojedinih delova kao i to da se, prilikom obnove enterijeru vratio sjaj koji je imao u vreme kada je građen, a koji je ranije bio zanemaren (frizovi na prozorima, tavanice, delovi enterijera). Zgradu je, podseća Vujović, projektovao Dragiša Brašovan 1927. godine i jedno vreme je bila privatna rezidencija tadašnjeg ministra finansija. Od 1953. do prošle godine nikakvih radova na uređenju zgrade nije bilo i muzej je bio prilično zapušten.

Jelena Jovanović

Slični članci

Ostavite komentar

Your email address will not be published.