PRILAGODITE SE NA PROMENE VREMENA: Da li vas muči prolećni umor?

Zbog stalnog umora, pospanosti, tromosti mnogi ne uživaju u proleću, jer teško podnose česte promene vremena i otopljenje. Prema rečima profesora dr Petra Otaševića, kardiologa, upravnika Klinike za kardiologiju Instituta "Dedinje", zdravima je potrebno oko 15 dana da se prilagode na promenljivo vreme, a gojaznima i pušačima mnogo duže. Prolećno otopljenje, s druge strane, prija obolelima od angine pektoris, i osobama sa hipertenzijom, jer ređe imaju tegobe.

- Toplije vreme uzrokuje širenje krvnih sudova, tako da je krvni pritisak lakše regulisati i oni koji pate od hipertenzije mogu da zahtevaju promenu terapije koju su uzimali tokom hladnijeg perioda - kaže profesor Otašević.

- Slično reaguju i pacijenti sa anginom pektoris kod kojih širenje krvnih sudova olakšava tegoba. Međutim, kod zdravih ljudi ovo širenje krvnih sudova najčešće uzrokuje pad krvnog prtiska zbog čega se osećaju umorno i malaksalo.

Vreme prilagođavanja na nove klimatske uslove zavisi i od fizičke kondicije, starosti i telesne težine. Gojazni ljudi lošije tolerišu otopljenje i potrebno im je više vremena za aklimatizaciju.

- Stručni vodiči osim dijetalne ishrane preporučuju najmanje 150 minuta umerene fizičke aktivnosti nedeljno - kaže sagovornik.

- Pod umerenom fizičkom aktivnošću podrazumeva se ubrzano hodanje ili vožnja bicikla. Pri tome, rekreaciju bi trebalo dozirati tako da traje najmanje 10 minuta, ali ne duže od 30 minuta. Proleće je pravo vreme da se izađe u prirodu i poveća fizička aktivnost, a ona je osnovni uslov da organizam što bolje odreaguje na promenu godišnjih doba.

Profesor dr Petar Otašević kaže da se u principu organizam brže prilagođava na toplotu nego na hladnoću. Ali, nevolja je ako s proleća imamo česte promene vremena tokom kojih se smenjuju topli i hladni periodi, što može dovesti do toga da prilagođavanje traje znatno duže.

Kada je o pušačima reč, profesor Otašević kaže da su kod njih simptomi prolećnog umora izraženiji, iz razloga što duvanski dim oštećuje zidove krvnih sudova čime se smanjuje mogućnost organizma da sam reguliše njihovu širinu.

- Osim prisustva toksina u krvi usled pušenja, znatne varijacije u dnevnoj temperaturi mogu da dovedu i do povećanja koncentracije hormona stresa u krvi - kaže sagovornik.

- Ovi hormoni u kombinaciji sa toksinima mogu da uzrokuju grčenje krvnih sudova srca, ubrzani srčani rad, povećanje krvnog prtiska i pucanje aterosklerotskih plakova u krvnim sudovima, a česta posledica je srčani ili moždani udar.

Iako je teško da se ublaži dejstvo promena klime na organizam, trebalo bi povesti računa o odgovarajućem odevanju jer su jutra hladnija, a temperatura raste tokom dana, tako da je potrebno izbeći pretopljavanje.

- Veoma je bitno i da se pije dovoljno tečnosti, da bi se izbegla dehidratacija - kaže profesor Otašević.

- Važno je i da se osluškuje telo, odnosno da se izbegava veći napor ukoliko se oseća malaksalost ili iscrpljenost.

Izvor: Novosti
Foto: Ilustracija/Pixabay.com