Nestalo 10.000 radnih mesta

U užičkoj opštini je u procesu tranzicije i tokom privatizacije društvenih preduzeća nestalo desetak hiljada radnih mesta, izjavio je juče Tanjugu predsednik Samostalnog sindikata za više opština Zlatiborskog okruga Petrašin Drulović.

Početkom devedesetih godina prošlog veka u toj opštini je, prema podacima sindikata, bilo zaposleno 34.500 radnika, od kojih 15.500 u industriji, dok je sredinom ove godine radnu knjižicu u Užicu posedovalo 25.000 građana, od kojih svega 6.000 radi u industriji. Među preduzećima koja nisu preživela proces tranzicije su i firme koje su zapošljavale i po nekoliko hiljada radnika, poput tekstilnih preduzeća „Froteks“ i „Desa Petronijević“, dok je, od 4.500 građevinskih radnika, radno mesto zadržalo samo 1.800.

Užička opština prednjači po procentu privatizovanih preduzeća u Srbiji, ali drži i neslavan rekord po neuspešnosti tog procesa, jer je do sada poništena privatizacija deset firmi, čiji su radnici praktično prepušteni ulici i čijom imovinom, uglavnom raspolažu sudovi procesuirajući hipoteke koje su ostale iza bivših vlasnika.
Privatizacija je poništena u Fabrici kože, zatim Mlekari, „Gradini“, „Zlatiborki“, „Raketi“, „Tvrdom metalu“, „Gami“, „Čistoći“, „Gorskim izvorima“ i Štampariji „Rujno“, u kojima je zaposleno ukupno oko 1.800 radnika. U nekim od tih preduzeća Akcijski fond još nije imenovao ni zastupnike državnog kapitala. Uz ocenu da, osim promene vlasničke strukture, privatizacija nije donela nove investicije, ni nova radna mesta, u sindikatu, ipak, ističu i primere dobro obavljene privatizacije preduzeća, kao što su „Putevi“, „Jedinstvo“, „Kadinjača“, „Sreten Gudurić“, „Sloga“ i dve valjaonice u Sevojnu.