Upis „u knjige“ mimo zakona?

Država godišnje gubi pola milione evra samo na ime poreza, zahvaljujući tome što nacionalizovane nepokretnosti još uvek nisu privatno vlasništvo

Nakon dugotrajnih protesta radnika i poverilaca početkom godine, koji su se bunili protiv prodaje preduzeća iz stečaja, država je za „Robne kuće Beograd“ (RK „Beograd“) predvidela specifičan način privatizacije kroz prodaju firme kao pravnog lica, gde, za razliku od prodaje pojedinačne imovine postoji mogućnost zadržavanja radnika od strane budućeg kupca, organizacije proizvodnje i slično. Prodaja RK „Beograd“ zakazana je za 29. oktobar tekuće godine. Hoće li ovim načinom prodaje biti i „vuci siti i sve ovce na broju“, bar što se tiče radnika, videćemo, ali oni nisu jedina kočnica prodaje ove nekad uspešne kompanije. 

Naime, prema rečima koordinatora Mreže za restituciju, Mileta Antića, u okviru imovine RK koja je predmet prodaje našlo se i nekoliko nepokretnosti, zemljišta i objekata u Knez Mihailovoj ulici, koje su nacionalizovane. Reč je o predratnom pravu svojine nekoliko starih beogradskih porodica na objektu i zemljištu u Knez Mihailovoj 5, gde se sada nalazi RK „Nama“, kao i na nepokretnosti na broju 41−45 (nekadašnja RK „Mitić“). Antić tvrdi da su se „Robne kuće Beograd“ na nezakonit način uknjižile kao vlasnik tih nepokretnosti, nakon čega su one ušle u spisak njihove imovine, iako ih nisu stekle svojim radom. Za nas je ovo očigledan primer neodgovornosti onih koji su bili direktno zaduženi da vode računa o državnoj imovini, a koja je samo sinonim za oduzetu, pre svega Direkcije za imovinu koja za dvanaest godina svog postojanja nije uspela da registruje da RK koriste ogromnu imovinu koja je imovina Republike Srbije, pa samim tim nije naplaćena nikakva naknada za korišćenje i država nije imala nikakve koristi od toga. 

Nakon toga odgovorni su i Javno pravobranilaštvo kojem je Mreža za restituciju uputila inicijativu da hitno reaguje, kao i Agencija za privatizaciju koja je čak otišla toliko daleko da objavljuje i netačne podatke o spornim nekretninama u svom oglasu o prodaji, pa tako piše da je objekat u Knez Mihailovoj 5 sagrađen 1965. godine, iako je on zidan 1935. godine, kaže Antić. On ističe i da stvarna vrednost imovine „Robnih kuća“ prelazi procenjenu vrednost od 140 miliona evra, pa čak i bez sporne imovine koju je naveo i koja ne može biti predmet prodaje. To je niska početna cena, pogotovo kad se uzme u obzir da kupac nema obavezu nastavka delatnosti, smatra Antić i dodaje da kada se obračuna gubitak države jer privatno vlasništvo nije u privatnim rukama, ta cifra prevazilazi početnu cenu, a samo kada je reč o Knez Mihailovoj 5 država gubi godišnje pola miliona evra, samo na ime poreza. Na pitanje da li su Mreži već poznati zainteresovani za kupovinu RK „Beograd“, Antić kaže da je od Agencije za privatizaciju i nadležnog ministarstva, zvanično zatraženo da im se dostave podaci o potencijalnim kupcima, a pokrenuli su i postupak za oglašavanje ništavnim Pravilnika Agencije koji je donet lane i kojim je definisano koji podaci su poslovna tajna jer navodno štite interese subjekta privatizacije, a u stvari služe da sakriju podatke o učesnicima u privatizaciji. Antić je zaključio da je neophodno od svih nadležnih institucija zatražiti sprečavanje prodaje sporne imovine i upozorio na rizik za građane i državu ako do prodaje, ipak, dođe.(„Pregled“)