Mogu da se zarade dobre pare!

Ratifikacija Protokola prvi je korak Srbije u pristupu međunarodnom tržištu emisijama ugljen−dioksida i drugih gasova koji izazivaju globalno zagrevanje

Nakon konačnog ratifikovanja Kjoto protokola i upravo održane šeste ministarske konferencije o životnoj sredini za Evropu u Beogradu na kojoj je takođe apostrofiran značaj poboljšanja energetske efikasnosti, za Srbiju je veoma bitno da kreatori ekonomske politike u zemlji uspostave vezu između ekonomskog rasta, energetskih resursa i zaštite životne sredine. U protivnom, to će nas i te kako koštati i u samom procesu približavanja EU. 
Bar po najmanje dva osnova − kroz veće fiskalno opterećenje zbog obaveza zaštite životne sredine, odnosno subvencionisanje cena energenata čime se stimuliše energetska neefikasnost u privatnom i javnom sektoru. Kako će te subvencije kad−tad morati da prestanu ili se bar smanje, srpska privreda će postati međunarodno nekonkurentna − ocena je, ali i upozorenje Centra za visoke ekonomske studije. U tom kontekstu jedan od istraživača ovog centra, Sonja Avlijaš upravo je podsetila na nedavnu analizu Evropske komisije, po kojoj je troškove pristupa 10 novih članica u većini slučajeva snosio privatni sektor, dok je država imala najveće fiskalno opterećenje u okviru politike zaštite životne sredine. 

Ratifikacija Protokola prvi je korak Srbije u pristupu međunarodnom tržištu emisijama ugljen−dioksida i drugih gasova koji izazivaju globalno zagrevanje. Sada bi trebalo formirati nadležni nacionalni organ − DNA, koji bi odobravao i birao projekte u skladu sa standardima Mehanizma čistog vazduha. Budući da cena emisionih kredita dinamično raste u poslednje vreme − za poslednjih 15 dana povećana je sa 16,6 na 16,9 evra po toni, Avlijaš smatra da je veoma bitno da se taj nacionalni organ što pre formira, kako bi se omogućila i što veća ekonomska dobit za našu privredu koja je, po Međunarodnoj agenciji za energiju, najgora u regionu po energetskoj efikasnosti i visokom intenzitetu emisija štetnih gasova u proizvodnim procesima − 50 miliona tona ugljen−dioksida godišnje, odnosno preko šest po stanovniku. Kroz DNA, srpskim kompanijama bi se omogućilo da na međunarodnom tržištu emisija prodaju kredite, generisane kroz projekte smanjenja štetnih gasova i time finansiraju investicije u poboljšanje ekonomske efikasnosti, povećaju svoju konkurentnost i pomognu dugoročnom ekonomskom rastu. Naime, kako podseća Avlijaš, razvijene zemlje, koje imaju zakonsku obavezu da smanje zagađenje, postale su neto kupci emisionih kredita na međunarodnom tržištu emisija, dok su nerazvijene, među kojima je i Srbija, sada neto prodavci kroz Mehanizam čistog vazduha.(„Pregled“)