Marina Abramović sa publikom održala performans na otvorenom

U sklopu izložbe "Čistač", Marina Abramović je sinoć na javnom predavanju u parku ispred Muzeja savremene umetnosti u Beogradu okupila više od 5.000 ljudi sa kojima je podelila detalje iz svog života, stvaralaštva i umetnosti performansa.

- Nikad nijedan vizuelni umetnik nije nastupao pred ovolikom publikom, bar ne da ja znam. Zato je za mene ovo veče veoma posebno. Interakcija sa publikom čini performans umetnošću i bez vas, ja ne bih postojala.

Nakon pozdravne reči umetnica je predavanje započela govorom u kome je istakla da se umetnik ne postaje, već da se kao takav rađa.

- Mi kao živa bića jednostavno dišemo, a kad prestanemo da dišemo više ne postojimo, isto tako je i sa stvaranjem. Kada se probudite, imate ideje i te ideje postaju opsesija i sve su veće i veće, zbog čega jednostavno osećate nemir u stomaku, i niste sposobni ni za šta drugo, osim da odete u svoj studio i radite na njenoj realizaciji. To je znak da ste umetnik.

Osvrćući se na to kako se izdvojiti i postati najbolji u onom što radiš, Marina je naglasila da su neophodne žrtva, patnja i samoća.

- Umetnik ne sme sebe da smatra idolom. Narcizam koji je vrlo česta pojava, postaje prepreka između umetnika i njegovog dela.

Marina je sa publikom delila fotografije iz detinjstva i mladosti i komentarisala trenutke koji su bili presudni za njen opus. Tada je istakla da je u ranim danima svog rada otkrila da je njeno glavno oruđe performans, a kako je ovaj koncept široj javnosti i dalje nepoznat, objasnila je da pravi performans prevazilazi vizuelnu umetnost.

- Performans predstavlja nematerijalnu vrstu umetnosti. Kada radiš u pozorištu, možeš da imaš lažni nož kao rekvizit, ali u performansu sve je realno, telo je telo, žilet je žilet, krv je krv. Nema glume, sve je stvarnost. Umetnik pred publikom mora biti prisutan telom i umom u određeno vreme i u određenom prostoru, na kojem će se desiti razmena energije. Publika oseća sve što u tom momentu umetnik proživljava. Kada publika veruje tada energija postaje predmet razmene – publika je ta koja performans čini performansom, jer se on ne može na isti način doživeti kroz dokumentovanu formu.

Umetnica je sa publikom, kao svojevrsnu vežbu, izvela performans AAA-AAA, tako da se u parku ispred MSUB čuo krik više od 5.000 ljudi. Pored toga, Marina je pozvala sve prisutne da ustanu, zatvore oči i spuste dlan na rame osobe do sebe, kako bi podelili bezuslovnu ljubav. Vežba je trajala sedam minuta, nakon kojih se zahvalila i pozdravila sa publikom, rečima:

- Ovo je najveći događaj u mom životu. Volim vas i nikada neću zaboraviti ovo veče.

Izvor: Promo
Foto: Bojana Janjić/MSUB