OPREZ: Lekovi utiču na promenu crevne flore

Lekovi koji se koriste za lečenje dijabetesa, probavnih problema, bakterijskih infekcija, pa čak i depresije, mogu zapravo da predodrede ljude za određene vrste infekcija utičući na ravnotežu njihove crevne flore, otkriva nova studija.

Većina lekova koje pacijenti dobiju na recept mogu da leče bolesti, smanje infekcije i značajno da suzbiju simptome hroničnih bolesti.

Međutim, ponekad mogu da se pojave nuspojave koje ostavljaju ozbiljne posledice, koje ni lekari ne mogu uvek da predvide.

Nova studija Univerzitetskog medicinskog centra Groningen i Medicinskog centra Univerziteta u Mastrihtu, u Holandiji, pronašla je dokaze koji ukazuju na to da mnogi uobičajeni lekovi, od antibiotika do antidepresiva, imaju značajan uticaj na mikrobiom creva.

Istraživači smatraju da oni čak mogu da poremene osetljiv balans crevne flore, povećavajući rizik od razvoja crevnih infekcija i drugih zdravstvenih problema, uključujući gojaznost i bakterijsku otpornost na antibiotike.

Istraživanje, koje je tim nedavno predstavio na Ujedinjenoj evropskoj nedelji gastroenterologije u Barseloni, ispitivalo je dejstvo 41 uobičajene vrste lekova koji se dobijaju na recept.

Tim istaživača prikupio je i analizirao 1.883 uzorka fekalija osoba koje su imale ili upalnu bolest creva ili sindrom iritabilnog creva, kao i materijal grupe koju su činili zdravi učesnici.

Takođe su sagledali efekte pojedinih lekova u odnosu na kombinacije lekova i otkrili su da 18 uobičajenih kategorija lekova ima važan uticaj na bakterijski sastav mikrobioma creva, što može da dovede do neželjenih posledica na zdravlje.

Izdvojile su se četiri kategorije lekova koje imaju najjači uticaj na ravnotežu bakterija u crevima. To su bili: inhibitori protonske pumpe (PPI), koji smanjuju proizvodnju želudačne kiseline, zatim metformin, koji pomaže osobama da upravljaju simptomima dijabetesa tipa 2, antibiotici, koji se bore protiv bakterijskih infekcija i laksativi koji pomažu u lečenju opstipacije.

Analize su otkrile da osobe koje su uzimale PPI imaju više bakterija gornjeg gastrointestinalnog trakta i da njihova tela stvaraju više masnih kiselina.

U međuvremenu, oni koji su uzimali metformin imali su viši nivo Ešerihije koli, bakterije koja može da izazove dijareju i infekcije mokraćnih puteva.

Takođe, antidepresivi koji su u svom sastavu imali selektivne inhibitore preuzimanja serotonina (SSRI) povezani su sa povišenim vrednostima bakterije Eubacterium ramulus kod osoba sa sindromom iritabilnog creva. Oralni steroidi povezani su sa povišenim nivoima bakterija koje proizvode metan, a to doprinosi povećanju telesne težine i gojaznosti.

- Već znamo da na efikasnost i toksičnost određenih lekova utiče bakterijski sastav gastrointestinalnog trakta i da je mikrobiom creva povezana sa višestrukim zdravstvenim stanjima. Zato je ključno razumeti koje posledice ima uzimanje lekova na taj mikrobiom. Naš rad ističe važnost preispitivanja uloge crevne mikroflore kad su u pitanju različiti tipovi lekova i ukazuje na novu hipotezu koja bi mogla rasvetliti nuspojave i posledice uzimanja pojedinih lekova - rekao je glavni istraživač, biolog Arnau Vič Vila.

Izvor: B92
Foto: Ilustracija/Pixabay.com