OD AJVARA DO ŠUMSKE JAGODE: Babušnica – mesto ženskog biznisa

Legenda kaže da su prvi plastenici za uzgoj biljaka nastali još u vreme Starog Rima. U njima su rimski baštovani uzgajali povrće slično krastavcu, omiljenoj poslastici cara Tiberija. Sadnice su se nalazile u kolicima na točkovima - preko dana bi ih izvozili na sunce, a noću vraćali u zatvorene, da zadrže toplotu.

Danas je uzgoj u plastenicima deo poljoprivredne proizvodnje u brojnim zemljama, a u Evropi – u tome prednjače Španija i Holandija. Najveći broj plastenika u Srbiji nalazi se na jugu, u region Leskovca.

U opštini Babušnica (50 km južno od Leskovca) živi oko 10. 000 stanovnika od kojih je više od 40 procenata nezaposleno. Suočeni sa gubitkom posla Jasmina i Miroljub Ćirić, iz sela Resnik u blizini Babušnice, pre nekoliko godina počeli su da se bave poljoprivredom.

- U isto vreme naša deca krenula su na studije, tako da smo morali da se odlučimo na dodatnu delatnost - objašnjava Miroljub Ćirić.

Kroz brojne projekte koje finansira, Evropska unija (EU) podržava i ekonomsko osnaživanje žena i poboljšanje položaja žena na selu. Udruženje "Lužničke rukotvorine" dobilo je podršku od EU u opremi ali su se i obučavale za rad u organskoj poljoprivredi za proizvodnju organskog povrća.

- Dobili smo 25 plastenika, od kojih je 20 donirala Evropska unija. Plastenike smo dali nezaposlenim ženama sa invaliditetom i onima koji imaju više članova porodice - kaže Miljana Rančić iz ovog udruženja. Uslov za dobijanje plastenika bio je da vlasnik ima registrovano poljoprivredno gazdinstvo.

Ove žene u 15 plastenika uzgajaju organske proizvode, a sedam je sertifikovano za organsku proizvodnju. Svi plastenici imaju sistem za navodnjavanje. U njima se produžava period gajenja voća, povrća i drugih biljaka pa ovih plodova ima tokom cele godine.

- Plastenici su nam pomogli da lakše proizvodimo i da dobijemo kvalitetniji proizvod. Na otvorenom uvek postoje mogućnosti elementarnih nepogoda koje mogu da unište sve naše biljke i da ostanemo bez proizvoda - priča Jasmina Ćirić.

Žene koje su dobile plastenike od EU proizvode prodaju prvoj ženskoj zadruyi "Darovi Lužnice". Zadrugu je 2017. osnovalo 14 žena. Jasmina je članica Udruženja od osnivanja i dobila je dva plastenika u kojima uzgaja papriku za ajvar. Ove žene pojedinačno proizvode male količine ajvara i ne bi uspele da budu konkurentne na tržištu. Zadruga im omogućava da obezbede plasman proizvoda i da gotove proizvode (poput džema ili ajvara) povoljnije prodaju, odnedavno se izvoze i u zemlje Evropske unije.

- Poljoprivredni proizvodi koje ove žene proizvode su zdravi i ne prskaju se. U našoj zadruzi ih prerađujemo koristeći tradicionalnu recepturu i dalje ih plasiramo na tržište. Proizvodimo ajvar, pinđur, ljutenicu ali i razne proizvode iz slatke linije, džemove i sokove od šumskog voća - priča Miljana Rančić iz Zadruge.

Vredne žene iz Babušnice planiraju da prošire proizvodnju, da zaposle još žena u uzgoju voća kao i da njihovi proizvodi postanu prepoznatljivi na tržištu. I tako glasi njihova trenutna "strategija poslovanja".

Babušnica, kao i čitava južna Srbija, od septembra do novembra miriše na zimnicu – najviše na ajvar. Ljut, cepkani, mešani – ajvar je zaštitni znak juga zemlje. Uostalom, "tradicionalni leskovački ajvar" jedan je od svega pet prehrambenih proizvoda zaštićenim nacionalnim patentnom u Srbiji.

Suprotno njima, Jasmina Ćirić namerava da ispod plastenika uzgoji šumsku jagodu od koje bi potom pravila domaće slatko. Pored jedinstvenog mirisa i ukusa, ovaj specijalitet je redak i zato što je u proseku potreban čitav dan pešačenja i branja da biste nabrali 1 kg tog divljeg, mirisnog voća.

Od 2000. godine, EU je donirala 150 miliona evra sektoru poljoprivrede. Ova podrška obuhvata oblasti ruralnog razvoja, bezbednosti hrane i zdravstvene zaštite biljaka i životinja.

Podrška u ovim oblastima se nastavlja, ali sa većim naglaskom na pružanju pomoći poljoprivrednim proizvođačima u dostizanju standarda EU, uz istovremeno pružanje finansijske pomoći za prilagođavanje standardima i unapređenje konkurentnosti.

Podrška poljoprivrednicima omogućena je kroz instrument poznat kao IPARD — Instrument za pretpristupnu pomoć u ruralnom razvoju. Iznos od 175 miliona evra bespovratne pomoći na raspolaganju je srpskim poljoprivrednicima za investicije u poljoprivredna gazdinstva, ulaganja koje se odnose na obradu poljoprivrednih proizvoda i njihov plasman na tržište, organsku proizvodnju, primenu lokalnih razvojnih strategija kao i diverzifikaciju farmi i razvoj poslovanja.

Izvor: Promo
Foto: Promo