Industrijska zona na popravnom

Ljudima iz Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja nije trebao ni digitron da izračunaju da ne postoji proizvodnja koja bi mogla da izdrži samo cenu zakupa

Pravi šok u Valjevu izazvala je vest o realizaciji projekta sa kojima je lokalna samouprava konkurisala prošle godine za dobijanje sredstava iz Nacionalnog investicionog plana, a za koje je nadležno Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja. Državni sekretar Verica Kalanović saopštila je da problema ima oko izgradnje industrijske zone i biznis inkubatora i da se ti projekti moraju ponovo raditi. 

Razloga za zabrinutost je previše. Aktuleno rukovodstvo je bilo sigurno da će ove godine dobiti bar deo para od obećanih dva miliona evra za gradnju industrijske zone. Istina, niko od njih ne zna gde će ta zona biti. Prvo su mislili da je lociraju u krug „Krušika“ što se ispostavilo kao „račun bez krčmara“, jer nisu uspeli da se dogovore sa „Krušikom“ i vlasnikom, državom. Posle toga se došlo na spasonosnu ideju da se budući centar industrije locira na vojni poligon.I tu se isprečila vojna birokratija, politička situacija, a ovih dana se saznalo da je cena zemlje glavna kočnica. Naime, Ministarstvo odbrane je procenilo da ar, na napuštenom poligonu, košta tačno 1.300 evra. I tada je sve krenulo svojim tokom. Ljudima iz Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja nije trebao digitron da izračunaju da ne postoji proizvodnja koja bi mogla da izdrži samo cenu zakupa, bez ostalih fiksnih i drugih troškova. Istina, valjevski opštinski oci su se setili da bi devastirana fabrika „Stefil“ bila pravo mesto za dalji razvoj industrije. Činjenica je da bivši proizvođač nameštaja i kartonske ambalaže ima 21 hektar infrastrukturno potpuno opremljenog zemljišta od čega je čak 2,5 hektara pod halama i magacinima.Napravljena je i konstrukcija da se radnicima „Stefila“ obezbedi socijalni program, a onda da firma ode u stečaj. Država bi je, od same sebe, parama NIP−a, kupila za industrijsku zonu. Ideja je pala u vodu kada su u „Stefilu“ shvatili da im je to dobra prilika da ucenjuju i opštinu i državu. Pominje se, kao potencijalno rešenje, kupovina zemlje pored puta Valjevo − Beograd. To je industrijska zona, kojoj su tu namenu urbanisti odredili još pre četvrt veka.

Neće biti nastavljeno ni finansiranje biznis inkubatora, jer predviđena lokacija nije najpogodnija za investitore. Žao mi je što je tek sada prihvaćena realnost da biznis inkubator mora da bude na atraktivnijem mestu, tako da je moj predlog opštini Valjevo da naredne godine zajedno uradimo Studiju izvodljivosti za oba projekta, da sa tom Studijom opredelimo jednu pravu industrijsku zonu i da je u 2009. godini završimo u celini − rekla je Verica Kalanović. Tako je Valjevo ostalo kratko za dva glavna projekta kod Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja. Za utehu dobijena polovina od 30 miliona dinara potrebnih sredstava za izgradnju postrojenja za prečišćavanje vode u Valjevskoj Kamenici. Nejasno je kako su Valjevu ranije odobrena sredstva iz NIP−a za iste ove projekte, koji sada nisu prošli. Dobro bi bilo ukoliko je ovo nova praksa ocene vrednosti projekata koja će zameniti „burazerski“ način delenja para iz NIP−a. U Valjevu vlada zabrinutost da sličnu sudbinu ne dožive i ostali projekti, a ima ih mnogo − čak 71 vredne 5,46 milijardi dinara. Dobri poznavaoci valjevskih prilika veruju da je to izvesno, jer „niko ozbiljno nije pripremao projekte i sve su to spiskovi želja iza kojih ne stoje neophodni elaborati”. Elementarni red bi bio i da u Valjevu neko snosi posledice za loše urađene projekte, pa makar to bili opštinski činovnici koji očigledno nisu dobro uradili, ako uopšte postoji Studija izvodljivosti, a njihovi šefovi vrlo brzo da polože račun, jer lokalni izbori su na pragu.(„Pregled“)

POLJOPRIVREDNI SAJAM

Slični članci

Ostavite komentar

Your email address will not be published.