Lekovi za sve starije i bolesnije građane
Srpsko tržište postaje sve interesantnije za proizvođače i distributere lekova, a da je to tačno ukazuju i puni apotekarski rafovi. U apotekama se mogu naći lekovi uglavnom iz svih farmakoloških grupa, kažu apotekari. Nude ih kako domaće fabrike tako i proizvođači iz bivših jugoslovenskih republika i poznate svetske farmaceutske kompanije, koje proizvode inovativne lekove. To znači da okolnosti u kojima se posluje ipak pogoduju pomenutim grupacijama, a naruku i proizvođačima i distributerima lekova ide i činjenica da je i u Srbiji stanovništvo sve starije i bolesnije. To obezbeđuje i veći plasman i rast profita. Domaće fabrike ("Hemofarm“, "Zdravlje Aktavis") proteklih godina su zaista, i pored mnogih problema, dosta finansijskih sredstava uložile u ispunjenje propisanih normi i obezbeđenje GMP standarda, koji im omogućuju plasman u države Evropske unije.
Vršački "Hemofarm koncern" do kraja ove godine očekuje i sertifikat FDI, koji će mu omogućiti izvoz u SAD.
- "Hemofarm" je, da podsetimo, kao i najveći deo srpske farmaceutske industrije, raspadom Jugoslavije izgubio deo tržišta, što se proteklih godina odrazilo na poslovanje fabrike. Ambijent za poslovanje u Srbiji sada se izmenio, ohrabruju se strani ulagači - kaže Miodrag Babić, predsednik "Hemofarm koncerna" - ali je proteklih godina dosta propušteno, a nije obezbeđena ni usaglašenost naših zakona sa okruženjem. Srbija je previše otvorena prema regionu odakle dolaze firme koje su konkurentske našim, pa se država i Vlada moraju više pozabaviti time. To ne znači da su domaće fabrike lekova protiv uvoza lekova iz Slovenije i Hrvatske i regiona - kaže Babić - ali se mora uspostaviti ravnopravni odnos. Mora se više voditi računa o asortimanu koji se nudi, a Agencija za lekove i medicinska sredstva bi trebalo da kontroliše ko stavlja lekove u promet.
Više vremena i pažnje trebalo bi posvetiti, takođe, i pitanju gde se uvozni lekovi proizvode i ko ih proizvodi. "Hemofarm“ je uzeo dva kredita Evropske banke i uložio u tehnološki razvoj i obezbeđenje GMP standarda. Fabrika u Banjaluci je tehnološki jedan od najboljih delova "Hemofarma“, a izgrađena je i fabrika lekova u Obninsku, u Rusiji. Ulazak u "Štadu“ je "Hemofarmu“ dao snažan oslonac, zaposleni su stekli dodatna znanja iz oblasti proizvodnje, prodaje i marketinga. "Štada“ je "Hemofarmu“ pružila i značajnu finansijsku podršku. U cilju racionalizacije i smanjenja troškova, fabrika posluje sa specijalizovanim veledrogerijama koje imaju razvijenu distributersku mrežu. Na tržištu Srbije sve je više i lekova proizvedenih u slovenačkoj "Krki“ i "Leku“, "Plivi“ iz Zagreba, makedonskom "Alkaloidu“, ali i "Bosnalijeku“.
- "Bosnalijek“, poznat po specifičnim licencnim lekovima, je na nekadašnjem jugoslovenskom tržištu lekova zauzimao samo dva odsto - ističe Edin Arslanagić, direktor "Bosnalijeka“.
- Sada, posle raspada Jugoslavije, razaranja i ponovne izgradnje fabrike, "Bosnalijek“ je kompanija koja proizvodi generičke lekove i ima proizvodnju sertifikovanu sa GMP standardima. Fabrika se dokazala na tržištu Bosne - ističe Arslanagić - a cilj zaposlenih je da se povećava plasman na inostranom tržištu, pa i u Srbiji. Izvoz ove fabrike raste, a polovina godišnje proizvodnje plasira se na inostrano tržište. Globalizacija u farmaceutskoj industriji odvija se i na teritoriji bivših jugoslovenskih republika - ističe Arslanagić - pa je zakonsku regulativu potrebno harmonizovati s okruženjem.
("Pregled“)