KONSOLIDOVANI REDOVI, SPREMNI ZA RAST

Osiguranje je u prethodnom periodu uspelo da prevaziđe sve izazove, da se reformiše i očuva zdravo jezgro, i da se na toj zdravoj osnovi, polako, ali stabilno razvija

Za deceniju i po rada po reformisanim propisima tržište osiguranja u Srbiji uspelo je da udvostruči iznos prikupljenih premija. Ipak, postoji još prostora za napredak, ako je sudeći po učesnicima na tržištu osiguranja u Srbiji. Naime, ovde posluje nekoliko osiguravača čija matična društva spadaju u grupu vodećih u svetu, a isto važi i za posrednike u osiguranju. Pored njih, tu su i osiguravajuća društva koja su među prvima u pojedinim razvijenim zemljama iz EU, ili u regionu. Zatim je i nadzor nad delatnošću osiguranja u Srbiji u osnovi uređen onako kako se to radi u razvijenom svetu i njime rukovodi Narodna banka Srbije (NBS).

Na tržištu osiguranja Srbije u protekloj godini, prema podacima NBS, poslovalo je 20 društava za osiguranje, što je jedno društvo manje nego u 2018. godini, uz blago povećanje broja zaposlenih na 10.964 (po stopi od 3,5%). Od toga se 16 društava bavi isključivo poslovima osiguranjem, a poslovima reosiguranja četiri društva. Isključivo životnim osiguranjem bave se četiri društva, dok se isključivo neživotnim osiguranjem, odnosno i životnim i neživotnim osiguranjem bavi po šest društava. Posmatrano prema vlasničkoj strukturi kapitala, od 20 društva za osiguranje/reosiguranje 15 je u većinskom stranom vlasništvu. Društva u stranom vlasništvu beleže preovlađujuće učešće na kraju trećem delu 2019. godine u: premiji životnih osiguranja sa 89,7%, premiji neživotnih osiguranja sa 64,6%, ukupnoj imovini sa 77,1%, kao i u broju zaposlenih sa 68,2%. Osim društava za osiguranje/reosiguranje na tržištu posluje i: 16 banaka, sedam davaoca finansijskog lizinga i jedan javni poštanski operator, koji su dobili saglasnost za obavljanje poslova zastupanja u osiguranju, zatim 94 pravna lica (društva za posredovanje u osiguranju i društva za zastupanje u osiguranju), 81 zastupnik u osiguranju (fizičko lice – preduzetnik) i 4.585 aktivnih ovlašćenih lica za obavljanje poslova zastupanja, odnosno poslova posredovanja u osiguranju. Prema poslednjim dostupnim podacima NBS, ukupna premija u trećem tromesečju 2019. godine iznosila je 79 milijardi dinara (672 miliona evra), što predstavlja rast od 5,9% u odnosu na isti period lane. U strukturi premije učešće neživotnih osiguranja iznosilo je 77,6%, dok se učešće životnih na 22,4% što je posledica nižeg nominalnog rasta premije životnih osiguranja u poređenju s rastom premije neživotnih osiguranja. Posmatrano prema vrstama osiguranja, struktura premije u trećem tromesečju prošle godine slična je strukturi u istom periodu 2018, uz beleženje najvećeg učešća osiguranja od odgovornosti zbog upotrebe motornih vozila u ukupnoj premiji od 33,3%. Zatim slede životna osiguranja sa 22,4%, imovinska osiguranja sa 18,1% i osiguranje motornih vozila – kasko sa 9,6%. Premija neživotnih osiguranja u trećem tromesečju 2019. godine beleži rast od 6,3% u odnosu na isti period 2018. godine. Premija osiguranja od autoodgovornosti porasla je za 4,1%, premija osiguranja motornih vozila – kasko za 13,3%, premija osiguranja od posledica nezgode za 11,7%, dok je premija imovinskih osiguranja smanjena za 1,1%. Osiguranje od posledica nezgode koje obuhvata, između ostalih, i obavezna osiguranja kao što su osiguranje putnika u javnom saobraćaju i osiguranje zaposlenih od povreda na radu i od profesionalnih oboljenja, u trećem tromesečju 2019. godine beleži učešće od 2,9%. Poređenjem učešća premije dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja uočava se njegov rast sa na 4,7% u trećem kvartalu 2019. godine, uz nominalni rast ove premije od 29,4%. Pritom, dva društva za osiguranje pokrivaju više od polovine (56,1%) ovog segmenta tržišta.

Na tržištu osiguranja Srbije u protekloj godini, prema podacima NBS, poslovalo je 20 društava za osiguranje

U ovom periodu nije došlo ni do promena na rang-listi pet najvećih društava za osiguranje, posmatrano prema visini ukupne premije i premije neživotnih osiguranja, koja u navedenim premijama svih društava za osiguranje učestvuju sa 77,4% i 79,2%, respektivno. Međutim, došlo je do promene u rangu pet najvećih društava za osiguranje, posmatrano prema visini premije životnih osiguranja, koja u ukupnoj premiji ovog segmenta tržišta učestvuju sa 83,1%. U strukturi aktive društava za osiguranje i društava za reosiguranje, sa stanjem do 30. septembra 2019. godine, najveći deo odnosio se na dužničke hartije od vrednosti, i to dužničke hartije od vrednosti: raspoložive za prodaju (46,8%), s fiksnim prinosom (11,2%) i koje se iskazuju po fer vrednosti kroz bilans uspeha (0,6%), iza kojih su sledili: tehničke rezerve koje padaju na teret saosiguravača, reosiguravača i retrocesionara (9,5%), gotovina i kratkoročni depoziti (8,5%), potraživanja (6,9%), nekretnine, postrojenja i oprema (6,8%), vlasničke hartije od vrednosti (0,6%) i ostalo. Kako se navodi u izveštaju NBS, u poređenju sa stanjem na isti dan prethodne godine može se zaključiti da, s jedne strane, dužničke hartije od vrednosti, iako smanjuju, zadržavaju pretežno učešće sa 58,6%, dok, s druge strane, tehničke rezerve koje padaju na teret saosiguravača, reosiguravača i retrocesionara povećale su svoje učešće, što je posledica velike imovinske štete saosigurane kod dvaju društava za osiguranje i reosigurane kod dvaju društava za reosiguranje.

Na profitabilnost društava za osiguranje ukazuje vrednost kombinovanog racija u samopridržaju (odnos zbira merodavnih šteta i troškova sprovođenja osiguranja, u samopridržaju prema merodavnoj premiji u samopridržaju). Vrednost ovog racija ispod 100% ukazuje na sposobnost društava za osiguranje da iz prikupljene premije isplate štete i pokriju nastale troškove, dok se za vrednosti ovog pokazatelja iznad 100% pretpostavlja da društva pri određivanju visine premije uzimaju u obzir i potencijalne prihode od investiranja na finansijskom tržištu i tržištu nepokretnosti, što ih izlaže tržišnim rizicima. Na povoljno kretanje ovog racija uticao je veći rast merodavne premije u samopridržaju u odnosu na rast zbira merodavnih šteta i troškova sprovođenja osiguranja, u samopridržaju – kao posledice pada troškova sprovođenja osiguranja neživotnih osiguranja, što je značajan pokazatelj rezultata preduzetih aktivnosti Narodne banke Srbije na unapređenju tržišta osiguranja. Pokazatelj usklađenosti likvidne aktive i obaveza u sektoru osiguranja koji je u trećem tromesečju 2019. iznosio 146,7%, govori u prilog dovoljnosti likvidnih sredstava za izmirenje kratkoročnih obaveza u sektoru osiguranja.

Došlo je do promene u rangu pet najvećih društava za osiguranje, posmatrano prema visini premije životnih osiguranja, koja u ukupnoj premiji ovog segmenta tržišta učestvuju sa 83,1%

Autor: Nadlanu.com/Diplomacy&commerce
Foto: Ilustracija/Pixabay.com