OPREZ: Antibiotici kod beba povećavaju rizik od alergija

Grupe antibiotika koje se obično propisuju bebama, među kojima je i penicilin, mogu da budu uzrok povećanog rizika od alergija i astme kasnije u detinjstvu, pokazala su najnovija američka istraživanja. Lekari tvrde da pojava ovih problema zavisi od vrste antibiotika, doze i učestalosti primene, zbog čega je najvažnije proceniti korist i štetu koja nastaje njihovom upotrebom kod beba.

Autori svetskih istraživanja tvrde da bespotrebno i preterano prepisivanje antibiotika za virusne infekcije povećava pojavu alergija na hranu i kožnog dermatitisa. Imunolog dr Srđa Janković, iz Univerzitetske dečje klinike u Tiršovoj, kaže, za "Novosti", da već godinama postoje slična istraživanja u kojima se ispituje takva povezanost, ali da su rezultati još neprecizni.

- U nekim istraživanjima povezanost je pronađena, ali su rezultati generalno prilično šaroliki. To je zbog toga što na vezu između antibiotika i alergija utiče mnogo faktora, kao što su genetika, ishrana, infekcije, mikrobiom i uticaji sredine u kojoj živimo. Uloga antibiotika u porastu broja alergija se ispituje - kaže dr Srđa Janković.

U novom istraživanju otkriveno je da je rizik od alergijske bolesti najmanji kod dece koja su primala sulfonamide, a najveći kod onih koja su dobijala neki od penicilinskih antibiotika.

- Iako se antibiotici ubrajaju među najbezbednije lekove, u retkim slučajevima mogu da stvore značajne probleme, među kojima je najpoznatiji primer anafilaktička reakcija na penicilin i njegove derivate. Zbog toga su neophodne odgovarajuće indikacije pre svake primene ove vrste lekova - kaže dr Janković.

Budući da antibiotici ne ubijaju samo bakterije koje prouzrokuju infekciju, već i bakterije koje nas štite od razvoja alergijskih ili autoimunih bolesti, u istraživanjima se navodi da pojava alergija najverovatnije ima veze sa mikrobiomom u crevima.

- Kod uticaja antibiotika u nastanku alergijskih oboljenja, najverovatnije posreduje crevni mikrobiom, koji je važan za pravilno sazrevanje imunskog sistema. Crevni mikrobiom je, na sreću, u velikoj većini slučajeva sposoban da se u potpunosti obnovi nakon vremenski ograničene i svrsishodne primene antibiotika - kaže dr Janković.

Prema rečima dr Jankovića, ohrabrujuće je to što je među lekarima u poslednje vreme znatno unapređena svest o značaju racionalne primene antibiotika, zbog čega neracionalno prepisivanje ovih lekova opada. Ipak, neophodno je još mnogo raditi na podizanju svesti o pravilnoj primeni.

Svaki tip antibiotika ima svoje specifične potencijalne neželjene efekte o kojima uvek moramo da vodimo računa, kaže dr Janković, ali ne treba ni "otići u suprotnu krajnost", jer se ne sme zaboraviti da antibiotici spasavaju ogroman broj života.

- Nije svrsishodno uzimati antibiotike u slučaju virusnih infekcija ni u jednom slučaju, osim ako lekar utvrdi da je došlo do određene bakterijske komplikacije. Ipak, osobama sa znatnije oštećenim ili oslabljenim imunskim sistemom, antibiotici se ponekad moraju propisivati i u situacijama kada ih ne bismo propisali imunokompetentnim osobama - kaže dr Janković.

Izvor: Novosti
Foto: Ilustracija/Unsplash.com