SLAVEN DOŠLO DAO SVEČANO OBEĆANJE: Potrudiću se da ne obnavljam gradivo i radovaću se

Otkako se pre više godina nametnuo kao jedan od najistaknutijih glumaca nove generacije, a time formirao i sasvim drugačiji tempo rada i života, Slaven Došlo verovatno ne pamti da je imao ovoliko slobodnog vremena za sve ono što je propuštao. I kaže da je osećaj dobar.

Baš nedavno proslavili ste 29. rođendan. Da li je bilo onih komentara "sada si ušao u tridesetu" ili ste možda i sami počeli da razmišljate o toj činjenici? Šta vam ona govori?

- Ne znam šta mi govori, ali ja, evo, tim tridesetim želim svečano da obećam da ih neću, kao što sam ove godine do sada, gnjaviti tvrdoglavošću, kritikama i da ću se potruditi da ne obnavljam gradivo koje je, nadam se, već naučeno. I baš ću se mnogo radovati.

U kojoj meri su se vaše rođendanske želje tokom poslednjih godina menjale? Želite li danas isto ono o čemu ste sanjali prošle godine ili se možete pohvaliti da se vaše želje obično brzo ostvaruju?

– Mislim da se sve što čovek želi može svesti na jednu reč – prijatnost. Prijatnost u emocijama je ljubav, u telu je zdravlje, u okolini uspeh, a u umu mir. Dugo sam se rvao s tim i pokušavao to da dokučim. Sada samo želim da imam dovoljno pažnje da primetim ako želim nešto da menjam i poverenja u to da će sve biti kako treba. Čini mi se da je, u raznim oblicima, to u suštini bilo sve čemu oduvek težim.

Ovaj lep povod za slavlje dočekali ste u okrilju porodice, u Somboru, gde se nalazite od početka pandemije. Da li se u takvom okruženju svaka nedaća lakše podnosi?

– Nekako mi se učinilo da sam se u Somboru našao igrom slučaja, ali se ispostavilo da je to ubedljivo najbolje mesto na kom sam mogao da se nađem. Ovo je idealna prilika da provedem vreme s ljudima od kojih sam sve naučio, koji su formirali moj pogled na svet, koji me bezuslovno vole i kod kojih uvek mogu da se sklonim šta god da se dešavalo.

– Takođe je i idealna prilika da vidim da li mi nešto od tog naučenog više ne pristaje pa da to i promenim. Tako da ovo posmatram kao neophodan predah. Bilo mi je teško u početku, dok nisam shvatio da samo treba da prihvatim situaciju takvu kakva jeste, pomognem koliko mogu i prepustim se. Neverovatno mi je što, da se nije desila cela ova globalna teskoba, ko zna kada bih imao ovoliko vremena da provedem s njima.

Kakve vam je sve planove ovaj virus pomerio i zbog čega najviše jedva čekate da nastavite tamo gde ste stali?

– Mnogo me raduje snimanje filma "Budi bog s nama" i saradnja sa Slobodanom Šijanom i zbog toga sam, na neki način, poprilično nestrpljiv da se cela ova stvar završi. Nastavljamo i s probama za mjuzikl "Sa druge strane jastuka" u Pozorištu na Terazijama. Takođe, treba da snimim jednu malu ali slatku epizodu u seriji "Kaljave gume". Ali, sve to može da sačeka, jer ova situacija trenutno zahteva svu našu pažnju.

S druge strane, koliko vam je prijala ova pauza? Nekako smo svi dobili priliku da malo bolje upoznamo sebe, kako ste je vi iskoristili?

– Kao što sam možda već rekao, time sam se najviše i bavio. Shvatio sam koliko mi je teško da ne kontrolišem stvari, koliko sam zavisan od sistema i koliko stalno imam potrebu da sebe maltretiram da nešto moram da radim i popravljam se. Sve su to gluposti i, evo, sad se samo prepuštam trenutku. Mislim da nam je to svima zajednička lekcija.

Nedavno ste postavili pitanje da li mnogo toga oko nas podrazumevamo, do kakvog ste odgovora stigli?

– Kada čovek ne vidi stvarnost onakvom kakva jeste, to se naziva ludilo. Definitivno živimo neku vrstu ludila u kom smo sebe postavili kao centralnu figuru i apsurdno preuveličali svoj značaj, potpuno nesvesni činjenice da, kada ne bi postojalo drvo, ne bismo imali mogućnost da sledeći put udahnemo, to bi značilo smrt.

– Toliko smo mali i zavisni od okoline. Istrenirani konzumerizmom, stalno mislimo da nam nešto nedostaje, a podrazumevamo da ćemo sledećeg jutra otvoriti oči, što ne mora da bude slučaj. Kako bismo tumačili šta je zaista bitno iz takve perspektive?

Izvor: Story.rs
Foto: slavendoslo/Instagram