SLOBODAN ČOVEK NE ŽIVI U KAVEZU: Andrija Milošević iskreno progovorio o karijeri, ali i o svom emotivnom životu

Kada je svojevremeno sa Cetinja došao u Beograd glumac Andrija Milošević živeo je veoma skromno. Jedno vreme radio je kao prodavac novina, a kada se zaposlio u "Ateljeu 212" čelni ljudi pozorišta pristali su da mu pomognu, iznajme stan i kupe potrebne stvari za domaćinstvo. Sam sebi tada nije mogao da priušti čak ni pošten obrok, a kako je nebrojeno puta isticao glad ga je naučila da prepozna prave vrednosti i ceni trud i rad.

Dvadeset godina kasnije Milošević može da se pohvali sa preko 30 pozorišnih, serijskih i filmskih projekata iza sebe. Nedavno se oprobao i kao pisac za decu, a pretprošle godine sa kolegom Viktorom Savićem i emotivnom izabranicom, glumicom Aleksandrom Tomić otvorio je pozorište "Teatar na Brdu".

U tom maniru provodio je i dane izolacije, te smo ga često na instagramu mogli videti kako izvodi neki od svojih duhovitih skečeva.

Kažu da je srećan čovek koji pronađe pravog prijatelja, a najsrećniji onaj koji ga nađe u svojoj emotivnoj partnerki.

– Život nije takmičenje, jedina titula koju imate i nosite sa sobom je titula ljudskog bića. Ukoliko pratite ono čovečansko u sebi spemni ste na svakojaku žrtvu zarad ljubavi. Srećni su oni koji se vole i poštuju, čuvaju i nadogradjuju jedni druge.

Svojevremeno ste naglasili da "ne mogu" ne postoji u vašem rečniku. Da li ste tu karakternu crtu nasledili od roditelja?

– Dok sam odrastao, zatim prolazio sjajnu školu i fakultet, video sam da sa "ne mogu" neću daleko dogurati. Takođe sam primetio da mnoge ljude sopstveni ego slabi i postaje snažan okidač za odustajanje. Ne razmišljajte o uspesima, popularnosti, statusu, novcu i imate šansu da ostavite trag.

Kojih momenata tokom školovanja, a kojih provedenih sa pokojnim roditeljima Pekom i Verom volite da se prisetite?

– Detinjstvo polako iz sećanja prelazi u mit. Tu se dodirne sa umetnošću, a ko prepozna taj dodir postane pisac. Romantičarski gledam na te stvari. Detinjstvo mi je bilo prepuno životnih lekcija, kojih sam tek kasnije postajao svestan. Nisu to samo trenuci već i stil življenja i vaspitanja koji mi je pomogao da se sada izražavam slobodno.

Koliko često imate vremena da prošetate stazama kojima ste kao dečak sa mlađim bratom Veliborom prolazili?

– Slobodan čovek ne živi u kavezu. Kada god hoću mogu da prošetam ulicama detinjstva. Sećanja su mi dostupna svakodnevno. Vremenom ona dobijaju razna tumačenja i oblike, zavisno od toga koliko sam lično i umno napredovao.

Dugo su vas dok niste bili zauzeti pitali kada ćete da se skrasite, kada ste se, međutim, zaljubili i sa devojkom započeli zajednički život nastupila su pitanja koja se tiču ženidbe i potomaka. Da li vas ljudska znatiželja na te teme zabavlja ili zamara?

– Ne obraćam pažnju na to. Moj život je moj krst i moja stvar. Niko nema uticaj na njega. Ne pripadam nikakvoj modi razmišljanja. Jedino takav čovek može zemlju, ljude i život učiniti boljim.

Da li pored velikog broja odigranih predstava, serija i filmova možete da kažete da ste ostvarili dečačke snove?

– Dečak koji ima ciljeve, više nije dečak. Onog trenutka kada počnete da kalkulišete u životu, zauvek ste zaraženi odraslošću. Sve su uloge ja, a sebe čuvam od svega što smatram neupotrebljivim za boljeg mene.

Izvor: Story.rs
Foto: andrijamilosevic_official/Instagram