Oprostite mi, draga stabla

Ante Marinović, beogradski đak, svetski čovek, posle dvadeset godina ponovo izlaže u Beogradu. "Haos galerija", veliki sto nasred prostorije, na njemu dvanaest knjiga - skicen-blokova punih crteža stabala - na stotine, dvanaest pari belih rukavica, oko stola dvanaest različitih drvenih stolica i samo jedan crtež stolice na zidu galerije - najnevinija stolica.

Kažu da je drvo mudrije i starije od čoveka, od drveta života do drveta znanja čitav je raspon u bezbroj varijacija, ali sve nekako ipak staju između ove dve krajnosti: 
i zlo i dobro, i lepo i ružno, i veliko i malo, i staro i mlado, i divlje i plodonosno, porodično stablo... 

Na drvetu rastu crvene ruže, mirisni oleander, i mahovina... Uvek je nekako okrenuto suncu, kao i belini papira napravljenog od tog istog drveta. E, po tom papiru crtamo crteže drveta, bezbroj crteža, skoro koliko je i stabala. 

I čovek je sišao s drveta, davno, ali je nekako uspeo da siđe, zato babe i dede ne daju unucima da se pentraju po drveću. Privlače nas i mame plodovi sa grana i rado bismo ih okusili, pa šta bude. Krošnje bogate lišćem prave nam prijatnu hladovinu za odmor i lenstvovanje, od drveta nekih stabala možemo lako da napravimo čamac i da plovimo po morima i okeanima. Od drveta se pravi oružje, ali na njegovo stablo upisujemo inicijale voljene osobe u srce koje želimo da večno pripada onome koga volimo. Drvo raste ka nebu i na njemu žive ptice koje lete ka nebu. 

Izložbu je otvorila istoričarka umetnosti Rajka Bošković, likovnim osvrtom na stvaralaštvo umetnika, ali se i posebno i krajnje afirmativno usredsredila na opus prezentovan na ovoj izložbi. Od likovnosti do filozofije, od tradicionalnih - simboličkih značenja do savremenih i modernih pogleda na izabranu temu. Drvo je univerzalna tema, koja sadrži čitav raspon elemenata koje je uvek moguće, poželjno i potrebno sagledavati iz više uglova, smeštajući ga u nove i nove kontekste, stvarajući na taj način uvek drugu i drugu priču. 

Umetnika i goste pozdravila je Borka Božović, istoričar umetnosti, i održala uvodnu reč, izrazivši veliko zadovoljstvo što je u prilici da beogradskoj publici prikaže radove renomiranog i referentnog umetnika, koji je studirao na Akademiji likovnih umetnosti u Beogradu, značajan deo života proveo stvarajući u našem gradu, a zatim nastavio karijeru na Korčuli, pa u Italiji, SAD...  

Tekst u katalogu i video-rad, kao svoj doprinos izložbi dao je prijatelj umetnika Aldo M. Film koji smo videli, koji bi mogao nositi naslov "Što je to?" sastavljen je od kadrova grafičke animacije, snimljenih radova Ante Marinovića i iz jednostavnog pitanja: "Što je to?", koje sebi i nama postavljaju nasumice izabrani ili birani stanovnici celog sveta, od Antine majke do Japanaca, Engleza, Šveđana... Duhovito, na momente komično, smejemo se sami sebi kada u kameru postavljamo ovo jednostavno pitanje koje sami sebi često veoma "ozbiljno" uputimo.

Cela izložba, od samih crteža, preko svih tekstova i svečanih govora, projekcije filma, muzike, scenografije i mizanscena postavke, domaćina i gostiju zaslužila je sve pohvale i preporuke. Iako sam se zaista trudio, uspeo sam da vidim samo mali deo crteža. Jednostavno treba odvojiti više vremena, i ja ću to i uraditi, otići ću ponovo na ovu izložbu da na miru pogledam sve crteže. 

Na putu ka galeriji, ako me čujete da kažem: "Zdravo, drvo" - nisam lud, samo sada malo drugačije razmišljam i polako počinjem da volim sve. Od korena do najvišljih vrhova.

Tekst: Dragan Kljajić
Foto: Sanja Knežević

Slični članci

Ostavite komentar

Your email address will not be published.