FENG ŠUI ISHRANA: Klasifikujte namirnice prema njihovom dejstvu na organizam

Feng šui ishrana ne podrazumeva klasifikovanje namirnica prema hranljivim sastojcima koje one imaju, već se gleda njihovo celokupno dejstvo na ljudsko telo.

Ako ste pod stresom jedite spanać, šargarepu, grašak, jabuke i kruške, a ako želite da skinete višak kilograma, izbegavajte jogurt, jedite više kuvanog povrća i variva, a ni mesa se ne morate odreći. To su neka od pravila koja preporučuje feng šui ishrana.

Kineski feng šui, što u prevodu znači vetar i voda, star je hiljadu godina. Ova drevna veština uči da je čovek deo prirode i da bi trebalo da živi u skladu sa njom. Osim za uređenje životnog prostora i poboljšanja partnerskih odnosa, načela feng šuija primenjuju se i u ishrani. Pritom se hrana ne klasifikuje prema vrednim sastojcima, npr. vitaminima i mineralima, nego se gleda njeno celokupno dejstvo na organizam. Stoga se hrana deli prema svom toplotnom učinku i svrstava se u hladne, neutralne, vruće, tople i osvežavajuće namirnice.

U vruće namirnice, koje telo štite od hladnoće, spadaju jaki začini, jagnjetina, ovčetina i jaretina, kao i alkohol. Toplim se smatraju praziluk, krompir, heljda, piletina i crno vino. Budući da žene imaju puno manje "chi" energije, te zbog toga i slabiju cirkulaciju, trebalo bi da jedu više toplih namirnica.

Neutralne namirnice niti hlade niti greju organizam, ali jačaju životnu energiju, pa se za taj učinak preporučuje jedenje više žitarica, mahunarki, goveđeg i svinjskog mesa kao i orašastih plodova. Naposletku, hladnim namirnicama koje su izrazito pogodne leti, pripadaju mineralna voda, limun, narandža, dinja, paradajz, jogurt, kruške, jabuke i bobičasto voće.

Tokom kuvanja treba imati na umu da način pripravljanja menja toplotni kvalitet hrane. Tako se, primera radi, kuvanje na pari ili blanširanje smatraju hladnim tehnikama koje smanjuju toplotni učinak namirnica dok ga dugo kuvanje i prženje povećavaju.

Hrana prema godišnjem dobu

Pritom je važno znati da se tehnike kuvanja i odabir namirnica moraju prilagoditi i godišnjim dobima. Upravo se zato u proleće, dok se priroda budi, biraju namirnice koje pružaju osvežavajući učinak. To su, ponajpre, zeleno povrće poput blitve, brokolija i spanaća, sezonskih salata, kao i žitarice, mlada teletina i jagnjetina.

Leti u prvi plan dolaze namirnice koje imaju učinak hlađenja, a koje treba rasporediti u pet manjih obroka. To su, pre svega, hladno presovana ulja susama i suncokreta, riba, salate, voće i povrće kuvano na pari.

U jesen organizmu najviše prijaju namirnice koje zagrevaju. Tada treba uživati u raznim varivima i jelima od povrća. Zvezde jesenjeg jelovnika svakako su praziluk, crveni luk, ren, pasulj i bundeva.

Čim nastupe hladniji zimski dani, jelovnik prilagodite vremenskim uslovima. Tada vam se na tanjiru opravdano može naći nešto više mesa, ali nekoliko puta u nedelji svakako pojedite varivo i topli sufle od povrća, posebno mahunarki.

Hranom protiv stresa

Prema načelima koje propagira feng šui ishrana, konzumiranjem hrane možete da utičete i na razna psihofizička stanja, pa ako ste zimi često prehlađeni nemojte jesti puno voća. No, kako biste telu pružili dovoljne količine vitamina C, uzimajte ga pripremajući tople, kuvane obroke. Ako ste često izloženi velikim količinama stresa, jedite namirnice koje pripadaju elementu zemlje, jer će vas one uravnotežiti svojim opuštajućim učinkom.

U tu grupu svakako spada voće kao što su slatke jabuke, kruške, trešnje, šljive, kajsije i grožđe. Od mesa su to govedina i teletina, a od žitarica ječam i proso. Uzemljujući učinak imaju i orašasti plodovi, krompir, kupus, spanać, šargarepa, grašak i maslinovo ulje.

Za vitkost

Kada je o održavanju linije i mršavljenju reč, feng shui ne priznaje kure gladovanja, jer se one smatraju veoma opasnim. Prema ovom učenju, za mršavljenje je najbolje birati žitarice (kinoa, proso, amarant) i jesti puno povrća (grašak, šargarepa, bundeva, slatki krompir i pasulj), jer obe ove grupe hrane obezbeđuju dugotrajan osećaj sitosti i tako se sprečava prejedanje i gojenje. Potrebno je jesti više kuvano, a idealan jelovnik sastoji se od žitarica s voćem za doručak, povrća i vrlo malo mesa za ručak uz dodatak žitarica kao prilog ili sendvič od integralnog hleba i humusa ili namaza od avokada za večeru. Između obroka, glad možete utoliti s malo orašastih plodova ili nekom voćkom.

Zabranjeno je jesti loše ugljene hidrate poput slatkiša, šećera i puno testenine, a treba izbegavati i namirnice koje hlade organizam, pa na taj popis svakako dolaze hladna pića i jogurt.

Izvor: Stil.Kurir.rs/24sata.hr
Foto: Ilustracija/Pixabay.com