NAUČITE DA POBEDITE SEBE: Stres, anksioznost i depresija nisu isto

Depresija, anksioznost, napad panike i stres! Ovo su najčešće korišćeni termini kada su psihičke i emotivne tegobe savremenog čoveka u pitanju.

Međutim, stres je stanje koje obično ne traje dugo i ono prestaje u momentu kada problem koji je nastao rešimo. U momentu kada pređemo ulicu i nastavimo koračati po sigurnom trotoaru, stres koji smo imali zbog saobraćane gužve nestaje. Šta smo postigli ovim objašnjenjem? Cilj je bio da pojasnimo šta je u stvari stres, a to je emotivna reakcija na određeni problem u određenom trenutku, koja nestaje kada problem rešimo ili izbegnemo.

Jako je važno praviti razliku između ovih stanja, stresa, anskioznosti i depresije. Kako je stres prolaznog karaktera toliko depresija i anksioznost mogu biti dugotrajni problemi koji se teško prevazilaze.

Depresija je termin koji često možemo čuti u svakodnevnoj komunikaciji. Depresivna stanja mogu biti vrlo ozbiljan psihički problem koji zahteva poseban tretman od strane stručnog lica. Zato, ukoliko primetite bilo kakve znake depresije na sebi ili kod nekog vama bliskog, neophodno je da se obratite stručnom licu, lekaru ili psihologu.

Šta je u stvari depresija?

Depresija je oblik raspoloženja. To su momenti problematičnog i neuobičajenog raspoloženja, koje prate niz drugih atipičnih psihičkih stanja.

Bezvoljnost i potištenost, pad životne energije i nedostatak volje, smanjena aktivnost, zatim osećaj beznađa i pesimizma su stanja koja si tipična za depresiju. Može se javiti osećaj usamljenosti, insomnija-nedostatak sna, smanjen apetit, beg od realnosti i zanemarivanje svakodnevnih obaveza. Svi simptomi depresije se ne moraju obavezno javiti ođednom. Svaki slučaj je poseban ali svaki slučaj zahteva obaveznu posetu lekaru i pomoć stručnog lica.

Šta je anksioznost?

Kada je u pitanju anksioznost onda govorimo o prenaglašenim emocijama, a najčešća emocija koja kod anksioznih ljudi izaziva duševnu bol je strah. Anksioznost je dakle povezana sa svakodnevnim strahovima koje nam remete kvalitet života.

Oblici ispoljavanja anksioznosti

Kao posledica anksioznosti može se javiti povišen šećer u krvi, ubrzan rad srca, povišen krvni pritisak, problemi poput poremećaja rada štitaste žlezde, problemi za žučem, crevima, želucem itd. Ovo stanje kao i stanje depresije takođe zahteva medicinski tretman i čim primetite da su stvari izmakle kontroli, obavezno se javite svom lekaru.
Često je većina tih strahova neopravdana ali iz nekog razloga mi svakodnevno osećamo preteranu brigu za svaki segment našeg života. Taj osećaj bespomoćnosti koji se javlja izaziva nekontrolisani strah i paniku.

Brinuti nije isto što i biti anksiozan. Svi mi brinemo za svoju porodicu, za sebe, decu, posao ali anksiozne osobe postaju preopterećene svojim brigama a njihovim životom upravlja strah i strepnja.

Anksioznost može izazvati ozbiljna psihička patološka stanja koja mogu pogoršati naše fizičko zdravlje.

Svakako da u nekim momentima možete sami sebi pomoći, terapija biljem, čajevima, kupkama, aromaterapijom i promene u životu mogu učiniti da se osećate bolje. Postoji puno načina i mehanizama koje, uz medicinski tretman, možete koristiti u borbi sa anksioznošću i napadom panike.

Napadi panike i anksioznost

Često ova dva psihička stanja idu jedan uz drugi pa se dešava da anksioznost biva praćena napadom panike.

Napad panike

Napad panike prate i određena fizička stanja poput nesvestice, gubitka vazduha, ubrzanog rada srca, žmarci koji prolaze kroz celo telo, gubitak snage u nogama i rukama, problemi sa vidom, zujanje u ušima, povišen krvni pritisak, lupanje srca itd...
Panični napad je takođe jedan oblik straha, velikog intenziteta ili oblik izrazite neprijatnosti a opisuje se kao strah da će se nešto jako loše dogoditi nama ili nekom članu porodice. Osećaj da se gušimo, tonemo, da umiremo i da nema ko da nam pomogne izaziva u nama strah ogromnih razmera koji ne možemo u tom momentu kontrolisati pa se iz tog razloga u nama stvara panika i beznađe.

Panični napadi obično ne traju dugo od par minuta do pola sata ali osoba koja ih doživljava ima osećaj da traju celu večnost.

Važno je svakako pomenuti da postoje načini kada i sami sebi možete pomoći, uz pomoć darova prirode i snagom volje ove probleme možete da ublažite i značajno popravite svoje stanje i raspoloženje.

Radite ono što volite

Sigurno postoje stvari koje volite da radite i koje vam daju energiju i izazivaju u vama lepo raspoloženje. Radite ih svakodnevno ukoliko imate mogućnosti. Šetajte po prirodi, družite se sa ljudima koji vam podižu raspoloženje, koji vam prijaju i pored kojih se osećate sigurno i voljeno. NJihovo prisustvo daće vam snagu i volju.

Molitva, joga, fitnes, plivanje, trčanje, slikanje, slušanje muzike, rad u vrtu, igranje sa kućnim ljubimcem, kratkotrajni izleti, omiljena hrana.. Sve ovo može direktno uticati na vaše dobro rasploženje.

Meditacija, mehanizam opuštanja tela i duha koji se hiljadama godina koristi kao terapija u otklanjanju psihičkih i telesnih tegoba kod daleko istočnih naroda može vam biti od pomoći.

Posvetite vreme kućnom ljubimcu, šetnji ili omiljenom sportu. Dakle, sve je dozvoljeno u vašoj borbi. Potrudite se da pronađete sebe, da razradite mehanizme uz pomoć kojih prevazilazite kritične momente.

Priroda

Valerijana, matičnjak, hajdučka trava, menta, žalfija, lavanda, vanila, biljke koje vam mogu činiti život lakšim a probleme manjim. Poseta manastiru ili crkvi takođe može uticati na vaš duševni mir.

Izvor: Magazin.novosti.rs
Foto: Ilustracija/Pexels.com