Ko će da kupi fabriku?

Akcionari nisu uz materijal za Skupštinu dobili saglasnost Agencije za privatizaciju za gašenje proizvodnje i prodaju fabrike koja se nalazi na preko dva hektara zemljišta

Skupština akcionara "Novog doma" je krajem prošle nedelje, na predlog Upravnog odbora ove kompanije, donela odluku o prodaji fabrike nameštaja u Ulici vojvode Stepe, a odobrila je i ugovore o zakupu poslovnog prostora koji su zaključeni u periodu od kraja februara do maja ove godine. Ovim odlukama nezadovoljni su manjinski akcionari koji su odmah nakon sazivanja vanredne sednice Skupštine Republičkom i javnom pravobranilaštvu grada Beograda uputili molbu da se hitno proveri zakonitost otuđenja imovine velike vrednosti, a istovremeno su uputili zahtev i predsednicima Srbije i Vlade, Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja, Narodnoj skupštini, Agenciji za privatizaciju i Savetu za borbu protiv korupcije za vanrednom kontrolom u "Novom domu". 

Kako je u izjavi za "Privredni pregled" rekao Mileta Popović, predsednik Udruženja manjinskih akcionara "Novog doma", gašenje proizvodnje i prodaja fabrike štetna je za "Novi dom" i samu državu. Pri tom skreće pažnju da akcionari nisu uz materijal za Skupštinu dobili saglasnost Agencije za privatizaciju za gašenje proizvodnje i prodaju fabrike koja se nalazi na preko dva hektara zemljišta pogodnog za izgradnju, a na koje "Novi dom" ima pravo korišćenja. Manjinskim akcionarima nije jasno ni kako se došlo do cene od osam i po miliona evra za fabriku. Postavlja se pitanje kako se došlo i do procene vrednosti preduzeća i koja je cena bila reper prilikom određivanja uslova tendera za prodaju 70 odsto kapitala preduzeća. Kao što je poznato, Konzorcijum kupaca, koji su činili "Nelt", "Ataše" i "Eki investment", za 70 odsto kapitala "Novog doma" platitli je oko 17 miliona evra, dok samo jedan objekat koji će sada biti prodat vredi polovinu te sume, odnosno osam i po miliona evra. Konzorcijum, inače, planira da deo novca dobijen prodajom fabrike iskoristi za izgradnju novog prodajnog salona od oko 10.000 kvadratnih metara. 

Prema Popovićevim rečima, nejasno je kako se došlo do ove cene, da li je već potpisan ugovor o ovoj prodaji, kao i zašto nije pripremljeno javno nadmetanje za ovaj objekat. Sumnjiva je i klauzula ugovora o kupoprodaji u kojoj je dozvoljena mogućnost da kupac i ne plati punu cenu, već da ona bude umanjena za tri i po miliona evra, ili da raskine ugovor u slučaju da se ne promeni Generalni urbanistički plan. Sve to deluje kao da se zastupaju nečiji drugačiji interesi, a ima osnova i za sumnju u moguću korupciju. Manjinski akcionari se žale i na to da ne znaju kako, na koji rok i pod kojim uslovima su izdati objekti u zakup "Telekomu" i "Idei", koja je u vlasništvu hrvatskog "Agrokora", a neki od akcionara sumnjaju da će upravo "Agrokor" preko "Idee" biti mogući kupac celog "Novog doma". Manjinski akcionari ostali su uskraćeni i za informacije o tome koliko je konzorcijum do sada uložio u "Novi dom", budući da je tenderom precizirano da za investicije treba da obezbede tri miliona evra, kao i da li je njihova obaveza da svojim novcem finansiraju socijalni program. Konzorcijum je, međutim, već uzeo u ime "Novog doma" kredit od Pireus banke od milion evra, pri čemu će deo novca biti upotrebljen za socijalni program, a deo za održavanje likvidnosti i renoviranje prodajnih objekata.

("Pregled")