HRANA NA DLANU: Paradoks današnjice - sve više stručnjaka u ishrani, fitnes centara, igrališta za decu a nikada više gojaznih i bolesnih ljudi

Uravnotežena i raznovrsna ishrana je izvor zdravlja i temelj kvalitetnog života, međutim, teško je uspostaviti balans jer treba naučiti i kad krenuti i kad stati sa unosom određene hrane, a pride treba i od pravog izvora dobiti informacije šta zapravo svima nama prija da jedemo. Nismo svi isti, svi imamo različite navike i preferencije u ishrani, a opet svi mi treba da konzumiramo redovne nutritivne obroke koji će nam pomoći da budemo zdravi i siti u svakom trenutku.

Naš današnji sagovornik na temu pravilne i balansirane ishrane, nutricionista Nebojša Modraković je za naš portal pričao na više interesantnih i važnih tema, a posebno izdvajamo sve veće konzumiranje organske hrane, trend kupujmo domaće, superhranu, da li je moguće zdravom hranom dovesti do zdravstvenih problema.

Poslednjih godina raste trend i konzumiranje organske hrane, domaće hrane, kupljene od proverenih izvora jer ljudi sve više ne veruju velikim proizvođačima i odlučuju se za ovaj vid kupovine. Kako nutricionista Modraković kaže upravo je ovo trenutno najveći problem u svetu hrane i zdrave ishrane. Mnogi se bave temom kako odabrati hranu koja je najmanje štetna tj.najzdravija za naš organizam. Danas nam u markete i na pijace dolaze prehrambeni proizvodi koje jedino ne možemo okarakterisati zdravim i domaćim. Mnogi ljudi se upravo zato i pitaju odakle sve to dolazi, da li je štetno i kako verovati u deklarisani kvalitet. Posebno je osetljiva kategorija voće i povrće, da li je ono prskano, da li je GMO i zašto dolazi iz druge zemlje ako ga kod nas ima dovoljno. Kod mesa i mlečnih proizvoda uvek je pitanje kako su hranjene te životinje, da li je kvalitetno meso i ostali proizvodi dobijeni od njih. Upravo zato, danas imamo porast broja ljudi koji uopšte ne jedu meso i mlečne proizvode.

Nedoumice o poreklu proizvoda i različiti personalni strahovi su razlozi da se ljudi opredeljuju za kupovinu organske domaće hrane. Njegovo mišljenje je da će se u budućnosti davati još više značaja organskoj hrani i trendu kupujmo domaće. Bitno je, kako ističe Modraković, imati nekog svog dobavljača, "neku svoju ruku" od kojeg možete nabaviti domaću i zdravu hranu i da verujete u kvalitet kupljenog.

Sa porastom interesovanja za zdravu i organsku hranu, u prvi plan je opet izbio termin superhrana, koji uopšte nije nov, prvi put je upotrebljen još sredinom dvadesetog veka za predstavljanje navodnih nutritivnih vrednosti mafina. I to je početak priče o upotrebi ovog termina u ponajviše marketing svrhe. Nutricionista Modraković na temu superhrane kaže da je u ovom brzom vremenu u kojem živimo gde čovek teško uspeva da posveti vremena sebi i svom zdravlju, sve više možemo čuti na televeziji, pročitati u novinama i na internetu izraz superhrana, super proizvod, super preparat. Sa tim prefiksom super kao da je želja da se sa tom hranom prahom ili preparatom uspe nadoknaditi sve ono što ne unesemo od hranljivih materija u redovnim obrocima u toku dana i u toku nedelje a to naravno nije moguće.

Sve više su u prodaji proizvodi koji navodno produžavaju mladost, brišu bore, oporavljaju od teških bolesti što je naravno teško izvodljivo bez uravnotežene ishrane i fizičke aktivnosti. Uz zdravu ishranu i zdrave obroke možemo predložiti možda neke top namirnice koje su značajna dopuna minerala i vitamina za naše telo i njegovo bolje funkcionisanje a to su maslinovo ulje, vrganj, med, domaći čaj, kakao, pivski kvasac, voće, povrće i kozji proizvodi. Sve ove namirnice uz fizičku aktivnost jačaju naš imuni sistem, prevencija su od različitih bolesti i izbacuju toksine iz organizma.

Još jedan paradoks današnjice, sve je više stručnjaka u ishrani, fitnes centara, igrališta za decu a nikada više gojaznih i bolesnih ljudi. Zašto? Modraković smatra sam da je ovo posledica preskakanja obroka ili zbog zauzetosti i opterećenosti poslom većina ljudi nema vremena za pripremu obroka unapred i kao alternativu nalazi u brzoj hrani. I tako nakon izvesnog vremena dolazi do pogoršanja zdravstvenog stanja koju prati i gojaznost. Jedini izlaz iz toga je plan i program ishrane uz konsultaciju sa stručnjakom iz te oblasti. Priprema obroka dan unapred i nošenje obroka na posao ili u školu je jedini način kako imati redovne izbalansirane obroke svaki dan koji su neophodni za dobro funkcionisanje organizma.

Kako bi zaključili priču o zdravoj ishrani, dobrim namirnicama, javilo se i pitanje da li se može pojesti previše zdrave hrane i kakve nuspojave to može da izazove. Modraković ovo objašnjava premisom da glavna odlika zdrave ishrane je uravnoteženost i dobro balansiranje hrane. Danas najčešće putem društvenih mreža se može čuti priča o nekoj super zdravoj hrani ili o novim načinima zdrave ishrane. Previše informacija i previše poverenja u sve što pročitamo dovodi do opterećivanja zdravom hranom a to može da dovede i do preteranog konzumiranja zdrave hrane što svakako dovodi do niza zdravstvenih problema. Veliki unos zdrave hrane dovodi do gojaznosti. Veliki unos ulja maslinovog može da prouzrukuje mučninu i dijareju. Preteran unos hrane bogate proteinima dovodi do problema sa bubrezima. Ako se unosi previše biljnih vlakana javiće se gasovi, nadimanje i dijareja. Ako unosite previše voća, naročito suvog voća, unećete previše šećera. I ovo je samo početak jer posle lakših kreću teže tegobe.

Kako bismo ovo sprečili, neophodno je slušati šta organizam traži i dati mu samo koliko traži, treba zatražiti savet stručnjaka ukoliko sami ne možete sve organizovati i najvažnije, ne treba verovati svim dostupnim informacijama.

Autor: Nadlanu.com/B.J.
Foto: Ilustracija/Pexels.com