IZBEGNITE TROMOST I BEZVOLJNOST: Hrana za bolje raspoloženje u hladnim zimskim danima

Kratki dani sa mnogo oblaka i malo sunca mogu da donesu lošije raspoloženje. Rekurentna zimska depresija pogađa milione ljudi širom planete, a simtomi uključuju promenu apetita, bezvoljnost, tromost, pa i znake depresije. Magične pilule koja bi donela rešenje nema, ali hrana može da pomogne.

Ono što jedete ili ne jedete može da pomogne u borbi protiv zimskog neraspoloženja. Evo nekoliko predloga šta treba jesti, kao i namirnica koje treba izbegavati u hladnim danima pred nama.

Losos i žutorepa tuna

Tokom zimskih kratkih dana nema dovoljno svetla, zbog čega telo ima problema sa proizvodnjom vitamina D. Losos i žutorepa tuna bogate su ovim vitaminom i zbog toga ih treba uključiti u ishranu i to nekoliko puta nedeljno, poručuju stručnjaci.

Druga mogućnost je uzimanje vitamina D u obliku suplemenata.

Pomenute vrste ribe takođe su odličan izvor omega-3 masnih kiselina, koje pomažu u borbi protiv upalnih procesa u organizmu.

To je važno zbog toga što posledica upala mogu da se osete ne samo na srcu nego i na mozgu, što će opet ometati proizvodnju hormona koji pomažu da se osećamo bolje.

Raznobojno voće i povrće

Zimi može biti teško poštovati pravilo da se jede raznovrsno voće i povrće, ali je to izuzetno važno kako bismo u organizam uneli neophodne antioksidanse, vitamine i minerale.

Ako svakodnevno jedemo samo jabuke i banane i fokusiramo se na zeleno povrće, propuštamo crvene, narandžaste i ljubičaste namirnice koje sadrže druge važne antioksidanse, ukazuju nutricionisti.

Ne mora to biti vansezonsko sveže voće i povrće. Zamrznuti plodovi takođe će doprineti balansiranom unosu namirnica raznih boja.

Mahunarke, orašasti plodovi i semenke

Malo je onih koji nisu čuli za probiotike, mikroorganizme koji mogu doprineti zdravlju creva.

Osim njih, potrebni su nam prebiotici koji „hrane“ bakterije u donjim delovima probavnog trakta, poručuju stručnjaci.

Prebiotike možete pronaći gotovo u svakoj hrani biljnog porekla, ali mahunarke, orašasti plodovi i semenke su posebno dobri izvori, a takođe služe kao izvor proteina.

Morski plodovi

Povećanje unosa cinka je neophodno tokom zime. Razlog za to je što ovaj mineral pomaže imunološkom sistemu, ima važnu ulogu u metabolizmu hranljivih materija i kod održavanja nivoa energije.

Najbolji izvori cinka su škampi, rakovi, jastog, školjke i ostrige. Dobra vest je što ovi morski plodovi imaju relativno malo kalorija, a obilje proteina.

Ako niste ljubitelji, do cinka možete doći i jedući leblebije i sočivo.

Tamna čokolada

Čokolada je još jedan odličan izvor cinka. Nažalost, nije u pitanju mlečna čokolada već ona sa najmanje 85 odsto kakao delova.

Zeleno a gorko

Zelena salata je ukusna, ali možda nije baš idealna ako želite da pomognete imunitetu da se izbori sa izazovima u ovom periodu godine.

Zato pokušajte da se odlučite za tamnije nijanse zelene koje će doneti i blago gorak ukus. Rukola, radič i maslačak su najbolji, naravno ako možete da ih nađete.

Namirnice koje bi trebalo prorediti

Budući da zbog potencijalnog naknadnog preteranog uživanja u uskraćenim zalogajima, nije mudro potpuno isključiti neke namirnice, nutricionisti preporučuju proređivanje.

Masna hrana je ta koju bi u ovom slučaju trebalo svesti na najmanju moguću meru.

Koliko god nas hladan vetar gura prema njima, masti koje se nalaze u pomfritu mogu povećati rizik od pojave upale ili ih pogoršati, ali i učiniti da se osećamo lošije, fizički i mentalno.

Takođe, rafinisani šećer ne bi smeo da bude previše zastupljen u našoj ishrani.

Ako ne možete da izbacite alkohol potpuno, bilo bi dobro da ga maksimalno izbegavate, jer je sigurno sredstvo za guranje u depresiju centralnog nervnog sistema.

Izvor: RTS
Foto: Ilustracija/Pexels.com