KORONA UZELA DANAK FIZIČKOM I MENTALNOM ZDRAVLJU: Zimska depresija se ove godine teže podnosi

Sezonski afektivni poremećaj utiče na velik broj ljudi, ali je ove godine udružen sa stresom zbog globalne pandemije zbog čega su efekti još više naglašeni.

Ova je godina bez sumnje bila jedna od najizazovnijih godina u modernoj istoriji, ona koja je uzela danak našem mentalnom i fizičkom zdravlju. Kad se tome doda sezonski afektivni poremećaj, ili kako se popularno naziva – zimska depresija usled sve kraćih, mračnih hladnijih dana, uticaj na većinu ljudi je neizbežan i mnogo veći nego do sada.

Zašto se mračni dani ove godine teže podnose?

Uz mentalne nuspojave kovida-19, sezonske promene mogu da pogoršaju osećaj depresije i teskobe.

Zima dovodi do hibernacijskih simptoma, koji se mogu manifestovati kao prejedanje, umor, pospanost i osećaj povučenosti, objašnjava psihijatar Roksana Navamar.

Te promene raspoloženja biohemijski su povezane sa cirkadijskim ritmom, svetlošću i temperaturom, pa manipulisanje tim resursima može da pomogne u upravljanju simptomima.

Obratite pažnju na unos nutrijenata

Vitamini i minerali su važni za funkcijućelija, a ako nemamo odgovarajuću količinu vitamina D ili magnezijuma, takođe će doći do promna raspoloženja. Nedostatak ovih vitamina može dovesti do većeg nemira, teskobe i poteškoća sa spavanjem.

Nekoliko ključnih hranjivih sastojaka za zimske mjesece su: vitamin D, magnezijum, folna kiselina, vitamini grupe B.

Vežbajte ujutru

Vežbanje odmah ujutru može da podstakne skok kortizola, koji vam može pomoći da se probudite. I ne, to ne mora da bude trening koji dugo traje. Vežbe s kratkim intervalima intenziteta, kao HIIT vežbe, biće jednako efikasne.

Skakanje 30 sekundi i pet sekundi odmora, pet minuta, zapravo će promeniti nivo hormona, zajedno s dodatnom prazbičnom navalom endorfina. Ako ste stariji i van forme, započnite sa svakodnevnim vežbama istezanja.

Izvor: N1
Foto: Ilustracija/Pexels.com