HARIJET TABMAN UMESTO ENDRUA DŽEKSONA: Robinja menja predsednika i robovlasnika na novčanici od 20 dolara

Američki predsednik Džozef Bajden obećao je da će nastaviti proces redizajna novčanice od 20 dolara, na kojoj bi umesto 7. predsednika SAD Endrua Džeksona trebalo da se nađe Harijet Tabman, koja je tokom života od robinje postala aktivistkinja i oslobodila više od tri stotine robova.

Sekretarka za javnost predsednika SAD, Džen Psaki, rekla je da je važno da "novac pokazuje diverzitet naše zemlje i da bi lik Harijet Tabman sigurno to pokazao".

- Zbog toga je važno da potražimo način da ubrzamo taj proces - istakla je ona.

U aprilu 2016. godine, Trezor SAD najavio je da će lik Harijet Tabman biti na redizajniranoj novčanici od 20 dolara, koja će biti predstavljena 2020. Lik Endrua Džeksona biće prebačen na drugu stranu.

Međutim, administracija Donalda Trampa nije nastavila sa inicijativom, a bivši predsednik je rekao da je najavljena promena "čista politička korektnost" i predložio da se Harijet Tabman nađe na novčanici od 2 dolara.

Harijet Tabman je rođena u Merilendu 1822. godine kao robinja. Pobegla je na Sever 1844. godine, da bi posle toga organizovala brojne ekspedicije tokom kojih je oslobođeno više od tri stotine robova.

Robovlasnici na Jugu su joj ucenili glavu na 40.000 dolara, a tokom Građanskog rata bila je špijun za vojsku Unije.

Endru Džekson bio je američki vojskovođa, pravnik, političar i državnik i 7. predsednik Sjedinjenih Država.

Osim svoje političke i pravne karijere, Džekson je 1803. godine postao vlasnik plantaže Ermitaž površine 260 hektara u okrugu Dejvidson, blizu Nešvila u Tenesiju. Plantažu je posle proširio za još 146 hektara.

Uglavnom se uzgajao pamuk koji su obrađivali i brali robovi. Džekson je u početku posedovao devet robova, a kasnije ih je imao više od 150. Sa sinom je bio suvlasnik još jedne plantaže koja je držala oko pedeset robova. Tokom života posedovao je oko 300 robova.

Džekson je radio na proširenju SAD nauštrb Indijanaca. Vodio je američku vojsku protiv plemena Krik, koje se nakon poraza kod Horsšu Benda iselilo i čitavu Alabamu prepustilo SAD.

Bio je ključni zagovornik Zakona i preseljenju Indijanaca, kojim su Čiroki i druga indijanska plemena nasilno raseljena na drugu stranu Misisipija.

Izvor: RTS
Foto: Ilustracija/Pixabay.com