Inflacija ipak dvocifrena
Za 11 meseci spoljnotrgovinski deficit dostigao oko osam i po milijardi dolara.
Ono što se moglo samo naslućivati, obistinilo se − inflacija u 2007. godini bila je dvocifrena, tačnije, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, koje je na konferenciji za novinare saopštio njegov direktor, dr Dragan Vukmirović, cene na malo porasle su 10,1 odsto, a troškovi života bezmalo 12, odnosno 11,9 odsto. Prema proceni zvanične statistike, bruto domaći proizvod veći je od onog iz prethodne godine sedam i po odsto, a ovom rastu najviše su doprineli saobraćaj, trgovina, građevinarstvo i finansijsko posredovanje. Istovremeno, industrijska proizvodnja, iako je u novembru 2007. u odnosu na isti mesec prethodne godine manja dva i po odsto, na godišnjem nivou ipak je u plusu, odnosno veća je 4,6 odsto, a najveći doprinos tom rastu dala je prerađivačka industrija, čija je produkcija veća 5,4 odsto.
Poljoprivredna proizvodnja, nažalost, ponovo je doživela pad, koji se ovog puta procenjuje na oko osam odsto, a na to je najviše uticala letošnja suša. Građevinarstvo je, međutim, ostvarilo najveći rast u poslednjih nekoliko godina, i to od čak oko 19 odsto, dok je trgovina u plusu bezmalo 23, ali je veleprodaja imala manji skor, odnosno porasla je oko 16 odsto. Za razliku od prošle godine, ugostiteljstvo je ostvarilo rast od 6,4 odsto. Pri tom je broj noćenja povećan 10,6, a ubedljivo najveći rast ostvarile su telekomunikacije − bezmalo 40, tačnije 39,7 odsto. Za razliku od broja zaposlenih, koji je u 2007. u odnosu na prethodnu godinu pao oko jedan odsto, plate su realno veće čak 19,5 odsto, dakle, mnogo brže su rasle od proizvodnje i, naravno, bruto društvenog proizvoda.
Ono što će se kao nemali teret preneti i u 2008. godinu nisu, nažalost, samo cene, nego i loši spoljnotrgovinski rezultati, zapravo, veliki deficit u trgovini sa svetom, koji je za 11 meseci dostigao bezmalo osam i po milijardi dolara, što je četrdesetak odsto više nego 2006. godine. U tom periodu srpska privreda uspela je da izveze robe u vrednosti oko 7,9 milijardi, ali je uvezla robu u duplo većoj vrednosti, odnosno za oko 16 milijardi dolara. Izvoz u evrima dostigao je oko 5,8 milijardi, a uvoz oko 12 milijardi, tako da je spoljnotrgovinski deficit težak oko 6,2 milijarde. U oba slučaja uvoz je rastao brže nego izvoz, a na taj način, nažalost, deficit se ne može smanjiti. Najveći deficit, naravno, Srbija ima u trgovini s Rusijom zbog energenata, ali i nedovoljne primene Sporazuma o slobodnoj trgovini, dok suficit ima samo sa BiH, Makedonijom i Crnom Gorom. Najveći srpski izvozni adut je šećer, a najveći kamen o vratu nafta i njeni derivati.
("Pregled")