UKUSNA I ZDRAVA: Šargarepa čini čuda za organizam

Šargarepa vodi poreklo iz centralog dela Azije, odakle dolazi u Evropu i Ameriku. Povrće je koje se gotovo svakodnevno koristi u ishrani.

Sadrži betakaroten, koji joj daje karakterističnu narandžastu boju. Sadrži vitamine A, C, B1, B2, B3, B6, B9, E i vitamin K; i minerale – kalujum, magnezijum, gvožđe, kalcijum, fosfor. Na 100 grama sadrži 40 kalorija.

Istorija šargarepe

U mediteranskim selima se koristi preko 2000 godina. Tada nije ličila na današnjoj, prema mnogim izvorima, bila je ljubičaste ili žute boje. Današnji oblik i boju dobila je u 17. veku.

Svežu šargarepu možete da nađete tokom cele godine.

Poboljšava vid

Bogata je beta karotenom koji se u jetri pretvara u vitamin A. Studije su pokazale da se smanjuje rizik od poremećaja vida za 40%.

Karijes

Konzumiranje jedne šargarepe nakon svakog obroka, ubija štetne materije u ustima. Čisti zube i eliminiše naslage hrane, sprečava krvarenje desni i pojavu karijesa.

Visok pritisak

Kompleks vitamina B, prisutan u šargarepi, reguliše cirkulaciju krvi, obezbeđujući srcu i plućima normalan rad. Smanjuje rizik od pojave kardiovaskularnih oboljenja i pomaže u snižavanju visokog krvnog pritiska.

Crevni paraziti

Šargarepe su neprevaziđene u lečenju crevnih parazita kod dece. Jedna šolja rendane šargarepe ujutru na prazan želudac, pomaže da se otarasite ovih neprijatnih posetilaca u crevima.

Izvor: Magazin.novosti.rs
Foto: Ilustracija/Pexels.com