Niži BDP − prihvatljiv kompromis
U svakom slučaju, stopa rasta BDP-a ne bi bila niža od oko šest odsto, što je u skladu sa procenama i MMF-a i vlade
Nastavak pritisaka na rast cena i ubrzanje inflacije praktično se mogu očekivati i u ovoj godini, a ekonomska politika tim povodom suočavaće se s izazovima na strani ponude, ali i tražnje, zaključuju prof. dr Pavle Petrović i Duško Vasiljević, analizirajući u okviru Konjunkturnog monitora FREN-a dešavanja na ovom sektoru u tek minuloj 2007, ali i izazove s kojima će neminovno muke mučiti ova 2008.
U tom kontekstu je i njihova ocena da se inflacija ubrzava u drugoj polovini 2007, pre svega pod uticajem snažnog porasta cena hrane, a ovaj šok na strani ponude u stvari je svetski trend, koji će se nastaviti i sledećih godina, u Srbiji još natprosečno izražen. Naime, kako zaključuju ovi autori, ubrzanje cena iz druge polovine 2007. u najvećoj meri je posledica baš faktora sa strane ponude, pa je ukupna inflacija u tom periodu bila čak 11 odsto na godišnjem nivou, a bazna oko devet.
Kad je u pitanju ukupna inflacija, dr Pavlović i Vasiljević skreću pažnju da ove godine predstoji novo poskupljenje struje, verovatno i komunalnih usluga, a može se očekivati i visok nivo cena nafte. Kad je opet reč o baznoj inflaciji, analize upućuju da će se 2008. nastaviti svetski trend natprosečnog rasta cena hrane. Polazeći od toga, zaključak je da se i u Srbiji može očekivati relativno visok rast cena hrane, mada verovatno ne toliki kao lane.
Ovi autori upozoravaju i na mogućnost da ubrzanje inflacije iz druge polovine prošle godine pokrene naviše i plate, odnosno da dođe do njihovog indeksiranja. Dogodi li se, biće to dodatni troškovni pritisak na cene. Istovremeno, ove godine može se očekivati nastavak kreditne ekspanzije. Inače, rastu agregatne tražnje lane je doprinela i činjenica da je ukupni prirast kredita dostigao oko 20 odsto BDP-a, a kreditna ekspanzija će i u ovoj 2008. povećati tražnju.
Iako je ove godine planirana nešto manja stopa rasta budžetskih rashoda − oko 10 odsto nominalno naspram lanjskih preko 25, država će, kako skreću pažnju dr Petrović i Vasiljević, i 2008. biti u deficitu, a konsolidovani će čak dostići blizu dva odsto. Dakle, biće i duplo viši nego 2007. Takođe, predviđene su dodatne javne investicije van budžeta koje će, grubo procenjeno, uticati i na povećanje javne potrošnje za jedan do dva procenta BDP-a. Imajući to u vidu, povećanje fiskalne ekspanzije u ovoj godini prema prošloj biće dva do tri odsto BDP-a. Zaključak je jasan − državna potrošnja uticaće na povećanje agregatne tražnje. Budući da će se, po svoj prilici, inflacija ubrzavati i u 2008, autori FREN-a smatraju da će NBS, koja se već obavezala na nisku inflaciju od tri do šest odsto, morati značajno da reaguje, kočeći rast agregatne tražnje. A rezultat toga bio bi usporavanje inflacije, ali i stope privrednog rasta. S obzirom na to da je lane stopa privrednog rasta bila visoka i iznad dugoročnog trenda, njeno smanjenje bilo bi i prihvatljiv kompromis.
Štaviše, kako je poljoprivreda lane ostvarila loše rezultate, čak i uz prosečne u ovoj godini bilo bi to značajno poboljšanje. Zbog toga će i eventualno nešto manji rast ostatka privrede biti donekle kompenzovan, pa ukupna stopa rasta ne bi bila osetnije umanjena. U svakom slučaju, stopa rasta ukupnog BDP-a ne bi bila niža od oko šest odsto, što je u skladu s procenama MMF-a i vlade za ovu godinu.
("Pregled")