USAID i Ministarstvo kulture i informisanja predstavili priručnike medijske pismenosti za roditelje: Influenseri učili o sebi kao o medijima

U okviru skupa „Nova pismenost za novo doba“, organizacija Propulsion, u partnerstvu s Američkom agencijom za međunarodni razvoj (USAID), u Narodnoj biblioteci Srbije predstavila je priručnike medijske pismenosti za roditelje, javnu upravu i biznise. Oni su rezultat saradnje programa Nova pismenost i Ministarstva kulture i informisanja, sa ciljem pobaljašanje praksi digitalne, medijske i informacione pismenosti u našoj zemlji.

Skup je otvorila Slavica Trifunović, pomoćnica ministra u Sektoru za informisanje i medije, koja je izrazila zadovoljstvo prema ovakvoj inicijativi i aktivnostima koje se sprovode kako bi se teme poput ove našle među prioritetnim tememama savremenog srpskog društva koje su neophodne svima za snalaženje u složenom medijskom, informacionom ekosistemu za aktivno učešće u građanskom životu. Ona je istakla da naše društvo prolazi kroz korenite društvene promene.

“Digitalna transformacija donela je masovno korišćenje komunikacionih i informacionih tehnologija i omogućila medijima da dopiru do više ljudi nego ikada ranije. S druge strane, digitalizacija je otvorila velike mogućnosti i za građane koji su dobili pristup brojnim različitim izvorima informacija i sadržaja koji se vrlo brzo isporučuju. Izazova vezanih za ovaj procec je mnogo, oni utiču na sveukupnu medijsku održivost medijskog sistema i kulturu u digitalnom javnom medijskom prostoru. Jedna od presudnih pojava današnjeg vremena, koja je preoblikovala svet kakav danas poznajemo, je dostupnost interneta širom sveta. Društveni mediji se pojavljuju u mnogim oblicima, uključujući blogove, forume, mreže, platforme za razmenu fotografija, društvene igre, mikroblogove, aplikacije za komunikaciju i druge društvene mreže. U današnjem medijskom okruženju, svedoci smo promena navika publike, kada je u pitanju informisanje, zabava, obrazovanje i kultura. Uticaj koji influenseri danas imaju je nesporan, a ono što je kod njih specifično je mogućnost interaktivnosti u realnom vremenu, u odnosu na tradicionalne medije. Sa tim u vezi, Ministarstvo kulture se kontinuirano zalaže, i sa svojim međunarodnim razvojnim partnerima strateški radi na medijskoj i informacionoj pismenosti. Zahvalni smo USAID-u i Propulsion-u na podršci i saradnji koju imamo na ovom projektu”, rekla je Trifunović.

Dr Vladimir Pištalo, v.d. upravnika Narodne biblioteke Srbije je takođe na otvaranju naglasio da čitanje knjiga čini da kamen govori, nečitanje pretvara knjige u kamen i to se neće promeniti.

“Osnovne ljudske potrebe su bezbednost, san, hrana i priča. To će ostati tako bez obzira da li priču nalazimo na stranicama knjige ili na velikom ili malom ekranu. Stranica ili ekran su dve forme iste stvari, neki se plaše revolucije u komunikaciji i kažu da ćemo svi završiti kao zgažena divljač na informatičkom autoputu. Tvrde da internet nudi obilje infomracija, ali ne i konstelaciju među njima i vrednovanje koji su nužni za razumevanje tih informacija. Ističu da internet nudi 100.000 podataka, a biblioteka onaj jedan pravi. Tačno, ali bilioteka ga nalazi uz pomoć kompjutera. Bibliotekarsko je prihvatilo nove trendove i čitaocima omogućilo pristup velikom broju informacija, time su se povećale mogućnosti za naše istraživače”, istakao je Pištalo.

U ime organizacije Propulsion prisutnima se obratio Darko Soković, direktor programa Nova pismenost, koji je istakao značaj medijske i digitalne pismenosti u savremenom svetu. Medijski i digitalni prostor, bilo oflajn ili onlajn, toliko je kompleksan da nam treba najpre duboko teorijsko razumevanje i set praktičnih pristupa da kroz nepregledno obilje sadržaja prokrčimo put, navodi Soković.

„Čovek ovo možda može i da zanemari kad bira sam za sebe, ali kad vaša odgovornost seže do budućnosti nekog mladog bića, nema mesta improvizaciji. Zato smo ponosni što ovoj temi pristupamo sistemski i zajedno s USAID-om, Ministartsvom i drugima nudimo savremen, sveobuhvatan set priručnika koji upravo tretiraju ove probleme“, rekao je Soković.

Nakon uvodnih obraćanja, Goran Zarić, menadžer programa Nova pismenost i dr Ana Martinoli, redovna profesorka Fakulteta dramskih umetnosti, ekspertkinja za medijsku i informacionu pismenost predstavili su priručnik medijske pismenosti za roditelje, javnu upravu i biznise, nastalih kroz saradnju programa Nova pismenost i Ministarstva kulture i informisanja.

Goran Zarić je naglasio da živimo u svetu koji je kompleksan, a koji neće biti ništa jednostavniji. Zato nam je potreban čitav set praktičnih veština kako bismo informacije koje dolaze do nas kroz različite kanale mogli da obradimo.

“Sav taj kompleksan set veština mi nazivamo novom pismenošću. Ako kažemo da je pismenost veština da čitamo i pišemo, onda bi nova pismenost bila da ono što smo pročitali znamo da protumačimo, a ono što smo napisali da razumemo kakve efekte može da ima na onog ko će to pročitano tumačiti. Nova pismenost podrazumeva da možemo da razumemo na koje sve načine informacije kreiraju našu realnost”, rekao je Zarić.

Dr Ana Martinoli je objasnila da se medijsko tržište usložnjava, više sadržaja, više kanala, aplikacija koje koristimo što znači da do nas dolazi sve više različitih podataka i informacija i svega onoga na šta moramo na neki način da reagujemo.

“Pismenost, informaciona pismenost, digitalna pismenost su na neki način znanja i veštine koje usvajamo ne obavezno u školi, kroz gradivo i lekcije koje nam neko predaje već mi njih usvajamo svaki dan korišćenjem tih aplikacija i kanala. Neka znanja stičemo svesno neke nesvesno usvajamo i uspevamo da ih savladamo jer ne bismo mogli da ih koristimo ako to ne uradimo. Medijska pismenost sve to postiže, da promislimo, kritički dedukujemo i prihvatimo informaciju”, rekla je Martinoli.

O jazu među generacijama imalis smo priliku da čujemo od Olge Svobode, International Solutions Development Director, TACK & TMI i Mihaila Kocića, studenta i influensera. Oni su potvrdili sve statistike koje imamo priliku ispratiti. Stariji mahom od društvenih mreža koriste Facebook i Instagram, dok su mlađi na TikToku i Instagramu. Starijima od sadržaja više prija tekst, tek onda video i fotografija, dok mlađima video, fotografija i kako je Mihailo rekao tri mesta prazno i tek onda tekst. Oboje su saglasni da je korišćenje mreža izazov i da treba biti oprezan prilikom plasiranja sadržaja. Starijima su najveći problem dezinformacije i lažne vesti dok mlađi ističu problem trendova koji mogu biti opasni kao i sajber nasilje koje može direktno ugroziti mlade na ovim mrežama. Najbitniji zaključak je svesnost da svim sadržajem kojim komuniciramo sa pratiocima, utičemo na širi spektar ljudi i treba biti što spremniji i spretniji sa informacijama.

Skup je završen predavanjem i radionicom „Ti si medij – i šta sad?”, na kojima su domaćim, kao i influenserima iz regiona eksperti predstavili osnove medijske, informacione i digitalne pismenost, što je uvod za Influence akademiju koju će program Nova pismenost organizovati sa najuticajnijim influenserima tokom leta i jeseni.

Zaključci radionice su da nove generacije su slobodnije, ekološki osvešćenije, otvorenijeg uma i jedan od razloga za to je upravo veća dostupnost informacija. Važno je da odrede svoju vrednost, koja će se poklapati sa vrednostima brenda koji zastupaju. Influenseri, ali i pratioci treba da budu individualno odgovornost za plasiranje i konzumiranje informacija.