VIŠE NIJE MEĐU 500 NAJBOLJIH NA SVETU: Pad Beogradskog univerziteta na Šangajskoj listi

Dogodilo se ono što se naslućivalo već nekoliko godina: Beogradski univerzitet više nije među 500 najboljih akademskih ustanova na svetu prema najnovijoj, objavljenoj Šangajskoj listi. Rangiran je između 501. i 600. mesta, što je najlošija pozicija najvećeg srpskog univerziteta od 2012. godine i ulaska na ovu prestižnu listu. Univerzitet u Novom Sadu zauzeo je poziciju od 901. do 1.000 mesta.

Rektorka Ivanka Popović, koja završava mandat u Kapetan Mišinom zdanju, juče nije bila iznenađena. Ona je za "Juronjuz Srbija" rekla da je ovo bilo očekivano, imajući u vidu opšte uslove rada srpskih naučnika, ali i dodala da je to ipak izvanredan uspeh.

Najbolju poziciju naš najveći univerzitet imao je 2016. i 2017. godine, kada se našao između 201. i 300. mesta. Od 2018. godine počeo je da pada na ovoj neformalnoj, ali prestižnoj listi jer obuhvata samo četiri odsto najboljih akademskih institucija na planeti. Lane je bio rangiran između 401. i 500. mesta, što je dočekano s olakšanjem jer se očekivalo ono što se juče dogodilo.

Osim Beogradskog univerziteta, na listi 1.000 najboljih univerziteta sveta našao se i Univerzitet u Novom Sadu, koji je lane ispao sa liste, ali se sada vratio s pozicijom između 901. do 1.000 mesta.

Od univerziteta u okruženju ove godine su tu i Univerzitet u Ljubljani (501–600. mesta) i Univerzitet u Zagrebu (od 601. do 700. mesta).

Na prvom mestu je Univerzitet Harvard (neprekidno na tronu od 2003. godine i početka rangiranja), slede Stanford, Kembridž, MIT, Berkli, Prinston, Oksford, Kolumbija, Kalifornijski tehnološki institut i Univerzitet u Čikagu.

Akademsko rangiranje svetskih univerziteta (ARWU) sprovodi šangajski Univerzitet Đao Tong od 2003. godine. Zanimljivo je da je baš ovaj univerzitet munjevito napredovao od kada je počeo rangiranje: na početku je bio između 401. i 500. mesta, lane je zauzeo 63. poziciju, a ove godine je 59.

Procenjuje se da na svetu ima oko 22.000 univerziteta. Prvobitno se za ulazak na Šangajsku listu analiziralo 1.200 univerziteta, a rangiralo 500 najboljih, da bi 2018. bila proširena, pa se od 1.800 analiziranih rangira 1.000 najboljih svetskih visokoškolskih ustanova.

Problematični kriterijumi

Prethodnih godina u akademskoj javnosti mnogo se raspravljalo o kriterijumima za ulazak na Šangajsku listu, koji su prema mišljenju mnogih, i ne samo srpskih naučnika, veoma diskutabilni i za mnoge univerzitete nedostižni jer se ocenjuje, recimo, i broj dobitnika Nobelove nagrade ili Fildsove medalje. Jasno je onda zašto listom od 2003. godine dominiraju američki univerziteti (obično ih bude oko 150 rangiranih), a među prvih 10 nekako uspevaju da opstanu i dva britanska. Povišeni glasovi čuju se i iz EU jer je čudno da među zemljama članicama nijedan univerzitet ne zavređuje da bude pri vrhu liste.

Koliko su čudni osnovi za rangiranje, govori i podatak da je pariska Sorbona tek 2016. ušla na listu, a Univerzitet u Beogradu je u jednom trenutku bio bolje rangiran od ove čuvene francuske akademske institucije.

Ulaganja u nauku veća za 80 odsto u odnosu na period pre 10 godina

Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja saopštilo je juče da je prethodnih godina u cilju stvaranja podsticajnog okruženja za naučna istraživanja reformisalo sistem finansiranja nauke i povećalo ulaganja u razvoj naučne infrastrukture. U odnosu na period od pre deset godina, ulaganja u nauku su veća za 80 odsto, sredstva ulagana u razvoj infrastrukture uvećana su tri puta, a primanja naučnika veća su za 35 odsto. Formirani su posebni fondovi, Fond za nauku i Fond za inovacionu delatnost, putem kojih se značajna sredstva ulažu u istraživanja u okviru svih oblasti.

Podseća se i da se širi postojeća mreža od 65 instituta i osnivaju novi, a širi se i mreža naučnotehnoloških parkova u čiju je izgradnju i opremanje uloženo više od 53,7 miliona evra.

- Svim ovim aktivnostima država Srbija nastoji da stvori dobre i podsticajne uslove za naučnoistraživački rad i verujemo da će svi ovi napori doprineti da kvalitet naučnih radova i njihova citiranost budu veći. Ministarstvo će nastaviti da sinergijskim aktivnostima sa KONUS-om, koji je i u prethodnom periodu bio značajan partner u svim zakonodavnim i naučnostručnim procesima, radi na implementaciji najboljih rešenja i dobrih praksi, što će u budućnosti doprineti boljoj poziciji na Šangajskoj listi - navodi se u saopštenju.

Izvor: Politika.rs
Foto: Ilustracija/Pixabay.com