PROCENA STRUČNJAKA: Više od 90.000 Srba će patiti zbog postkovid sindroma

U Srbiji ima više od 900.000 zvanično registrovanih slučajeva zaraze koronom. Predsednik Udruženja za neurokardiologiju Srbije Branislav Milovanović podseća na podatke iz zemalja EU, prema kojima svaki deseti pacijent koji je imao koronu ulazi i u stanje postkovid sindroma. Računica pokazuje da će, prema aktuelnim brojkama, oko 90.000 građana Srbije imati osetnije zdravstvene posledice.

Sagovornik napominje da su zemlje EU, za razliku od Srbije, izašle sa brojem postkovid pacijenata, pa se taj broj u Nemačkoj ili Francuskoj kreće na oko 300.000.

On podseća da postkovid sindrom predstavlja sistemski problem za organizam, pa posledice sežu od pluća, preko srca do nervnog sistema i štitne žlezde.

- Nemačko istraživanje pokazuje da korona u visokom procentu ostavlja promene na srčanom mišiću, 10 do 20 posto takvih pacijenata će imati ozbiljne posledice za ceo život. Ima i onih pacijenata kojima su ošetećeni i receptori za regulaciju krvnog pritiska. Sve su to novi kardiovaskularni pacijenti - upozorava dr Milovanović.

- Korona ne ugrožava samo pluća, ona je sistemska bolest i mesecima nakon što je neko preleži može ostaviti posledice i na srce, štitnu žleždu, nervni sistem... Sve to može bukvalno odvesti u invaliditet - upozorava on.

Doktor Milovanović objašnjava da postkovid sindrom još nije zvanično dobio svoju šifru, ali od 1969. godine potoji oznaka koju je Svetska zdravstvena organizacija dala za postvirusni sindrom umora "G-93.3" - većina naučnika smatra da je to isti sindrom i ista bolest.

- To je ozbiljan sindrom, multisistemska bolest, a srce i pluća su samo neki od organa koji bivaju oštećeni. Javljaju se i problemi sa pamćenjem, neurološki problemi - mravinjanje, drhtanje i utrnulost ruke ili noge. Pacijenti se bore i sa anksioznošću i napadima panike. Javljaju se i prolemi sa digestivnim tektom - zatvor i prolivi. Mogu biti dijagnostikovani i hašimoto, policistični jajnici, insulinska rezistencija - podugačak je pisak mogućih zdravstvenih tegoba.

Milovanović dodaje da posledica ovog sindroma može biti i hronično povišena telesna temperatura, tu su i promene na koži, alergije.

Ono što je najproblematičnije je osećaj nesavladivog umora.

- Obično su u pitanju mlađi ljudi. Karakterističan je potpuni gubitak energije. Vi se naspavate, odete na posao i posle dva-tri sata više ne možete da radite i nemate više energije. Kada uradite dijagnostiku ne nađe se ništa specijalno. U osnovi je utvrđeno da su oštećene mitohondrije - organele koje proizvode energiju. U svetu se formiraju instituti koji se bave ovom problematikom - navodi sagovornik.

Kada je reč o simptomu hroničnog umora, bez vidljivih posledica po organe, nije lako dijagnostikovati problem.

- Pošto dijagnostika ne pokazuje ništa specifično, ti pacijenti su često žrtve nerazumevanja na poslu i u porodici. Glavne promene su zapravo na autonomnom nervnom sistemu, koji je, zapravo, softver našeg organizma - objašnjava Milovanović.

Terapija i lečenje su vrlo kompleksni, od vitamina do lekova za obnavaljne mitohondrija.

- To je složen, multidisciplinaran proces. Posle preležanog kovida neophodno je imati na umu da priča nije završena. Potrebno je intenzivno nastaviti sa uzimanjem antioksidanasa i pratiti stanje zdravlja narednih šest meseci kako ne bi ušli u sindrom hroničnog umora. Po dosadašnjim iskustvima, uz multidisciplinarni pristup, kod obolelih od sindroma hroničnog umora je potrebno najmanje sedam meseci do dve godine da se povrati normalno funkcionisanje organizma - zaključuje dr Milovanović.

Izvor: Nova.rs
Foto: Ilustracija/Pixabay.com

Pogledajte još

Ostavite komentar

Vaša e-mail adresa neće biti postavljena.