ZNAK DA CEPIVO (NE) DELUJE: Da li imate razloga za zabrinutost ako ste vakcinisani, a nemate antitela?

Gost Jutarnjeg dnevnika RTS-a bila je dr Ljiljana Sofronić Milosavljević, iz Instituta za primenu nuklearne energije koja je navela da antitela imaju oni koji su bili bolesni i oni koji su vakcinisani, ali i u slučaju da ih neko nema ne znači da nije zaštićen.

- Ako je neko vakcinisan, a nema antitela, to zavisi od njegovog imunskog odgovora, to ne znači da on nije zaštićen zato što b-ćelije, b-limfociti produkuju ta antitela, ali postoje i druge ćelije, to su t-limfociti koji su sposobni i čija je prva i najvažnija uloga u odbrani od virusnih infekcija da ubijaju ćelije zaražene virusom tako da ta odbrana postoji - objašnjava Sofronić Milosavljevićeva.

Objašnjava da to što neko nema antitela ne znači da vakcina ne deluje.

- Ako je vakcinisan, a nema antitela to ne znači da nema ćelije koje su sposobne da ga brane i apsolutno treba da veruje znanju i iskustvu lekara da i njemu vakcinacija pomaže. To je nekada slučaj sa imunodeficijentnim osobama, sa osobama koje primaju neku terapiju koja uništava b-limfocite, pa ljudi nemaju antitela, ali imaju te limfocite koji ih brane od virusa - objašnjava gošća Jutarnjeg programa.

Kako kaže, ukoliko je neko vakcinisan on će brže i lakše podnositi svaki naredni kontakt sa virusom.

Navodi da imamo dva odgovora u borbi sa virusom - imunski i stečeni.

- Mi imamo dve ruke u toj odbrani - jedna je taj urođeni imunski odgovor koji se javlja u prvom kontaktu sa virusom za one koji nisu vakcinisani i koji našem organizmu da vremena da krene onaj takozvani drugi stečeni odgovor koji je mnogo efikasniji u samoj odbrani - objašnjava gošća Jutarnjeg dnevika.

Navodi da kod ljudi koji su preležali kovid i imali lakšu kliničku sliku njihov imunitet može da traje i do godinu dana.

- Međutim, predostrožnosti radi, pošto on vremenom slabi i tim ljudima se preporučuje vakcinacija, dok onih koji su vakcinisani taj odgovor je za nijansu slabiji, ali je dobar i potrebno ga je češće podsećati. Sve to je u cilju da bi klinička slika bila što blaža - navodi Sofronić Milosavljevićeva.

Da li previše antitela može da škodi?

Objašnjava da antitela mogu da se detektuju bez obzira da li su ljudi preboleli virus ili su vakcinisani i ističe da previše antitela ne može da napravi problem.

- Ovo jako dugo traje, ali ja mislim da se ljudi navikavaju na to da mogu normalno da žive ukoliko su vakcinisani, ukoliko ispune sve te kriterijume potrebne za dobijanje pasoša i ukoliko se pridržavaju mera - navodi gošća Jutarnjeg programa.

Ističe da ljudi ne smeju da zaborave da čak i kad dobiju tri doze vakcine, moraju da se pridržavaju mera.

- Ukoliko se ne pridržavaju odgovarajućih mera oni mogu da dobiju virus na gornjim respiratornim putevima i mogu da taj virus prenesu u nešto manjem obimu nego što bi to bilo inače, ali svejedno transmisija je prisutna. Zbog toga treba da nosimo maske, da se pridržavamo i drugih mera - pranja ruku i dezinfekcije alkoholom, ako sve to radimo, ipak život koliko toliko teče normalno - navodi Sofronić Milosavljevićeva.

Navodi da je interesovanje za proveru antitela u INEP-u veliko.

- I mi se trudimo da se organizujemo na najbolji mogući način tako da izađemo u susret svima, tako da se radi bukvalno od ujutru do uveče po smenama, i ta detekcija antitela teče onako kako treba tako da ljudi sada mogu da imaju jedan podatak više u svom zelenom sertifikatu - poručila je Sofronić Milosavljevićeva.

Nedovoljno vakcinisanih za kolektivni imunitet

Upitana koliki je kolektivni imunitet našeg naroda navodi da nije dovoljan.

- Kolektivni imunitet nije dovoljan, ali ohrabruju vesti da se sve više mladih vakciniše, populacije koja je upravo najaktivnija u transmisiji virusa, da i stariji koji se nisu vakcinisali sada shvataju ozbiljnost situacije, tako da mislim da će se ipak posle ovog talasa situacija kretati nabolje i da će takvih talasa i problema biti sve manje - navodi gošća Jutarnjeg programa.

Ističe da je najodgovornija starija populacija i da su oni najozbiljnije shvatili ozbiljnost situacije.

- Kod starijih kasni taj stečeni imununski odgovor i oni su u najvećoj opasnosti da onda preovladaju ti mehanizmi ranog urođenog imunskog odgovora kada se razvija burno reakcija organizma, a nema tog stečenog da to polako gasi jer sve se u našem organizmu međusobno reguliše - navodi Sofronić Milosavljevićeva.

Izvor: Politika.rs
Foto: Ilustracija/Pexels.com