ZAVOLELA SAM SEBE: Vanja Milačić iskreno o borbi sa depresijom i pronalasku duševnog mira

Ljubitelje teatra obradovala je vest o dve nove premijere u beogradskim pozorištima, ali i činjenica da u obe predstave glavne uloge igra Vanja Milačić, glumica pozorišnog dara i energije, koja gotovo dve decenije ne prestaje da iznenađuje publiku bogatstvom umetničkog izraza.

- Osećam se počastvovanom što mi je ukazano poverenje grada Čačka i njegovih građana da odigram boginju njihovog podneblja i da na taj način umetnički i ljudski novim generacijama približim mogućnost da saznaju koliko je Nadežda Petrović bila i jeste značajna. Osim njenih visokoumetničkih slikarskih radova, ostavila nam je mogućnost da žene današnjeg vremena mogu slobodno da biraju način na koji će živeti - poručuje Vanja povodom monodrame "Nenapisana pisma", koju igra na sceni "Raša Plaović" Narodnog pozorišta u Beogradu.

Kad glumica, pored svih tekućih obaveza, ima i dvoje dece, praktično je nemoguće da svakodnevicu stavi na "off" i kaže: "Na mene ne računajte, ja sada učim tekst na predstavu".

- Ko još ima takav luksuz da svakodnevicu stavi na "off"? Stižem sve, dan mi traje dvadeset sati. Nekad se srušim od premora, ali volim svoj posao i odabrala sam da budem odgovorna majka, organizovana domaćica, posvećena glumica i kad god mi je naporno, osvestim da je ovakav radni dan sve o čemu sam maštala.

Izgleda da smo u poslednjih godinu, dve, otkako je korona zagospodarila našim životom, zaboravili da se družimo, smejemo... Jeste li i sami prolazili kroz te faze?

- Korona je u naš život donela jednu vrstu preispitivanja i sagledavanja kvaliteta sopstvenog života. Nisam je doživela neozbiljno, ni loše. Uradila sam sve što mogu da zaštitim sebe i druge, vakcinisala sam se na vreme, što savetujem ljudima da urade jer je to jedini način da stvorimo odbranu od nečega što nam nije u celosti poznato. Smatram da je u 21. veku zaista glupo umreti od boginja, zauški ili šarlaha, pa sad i od korone. To je nešto što će uskoro biti iza nas. Zagrljaji, smeh, druženja nisu prestali da budu deo moje svakodnevice. Ono što mi je istinski smetalo i što mi sada smeta je tretman pozorišta u vanrednim okolnostima, smanjeni kapacitet publike i jedno iživljavanje kome gledalac mora da se podvrgne kako bi sedeo u gledalištu. Nepravedno je u odnosu na druge događaje i u ovom trenutku nedopustivo.

Uz napomenu da niste psiholog, niti lajf kouč, nedavno ste poručili: "Zadovoljstvo je napraviti od sebe udobno mesto za život. Postati sebi prijatelj i skloniti se samom sebi s puta. Vrednovati svoj minut, sat, dan, dozvoljavati da te prođe loša misao, loš osećaj."

- Imam 44 godine, veliko životno i emotivno iskustvo da bih sebi dozvolila da drugačije razmišljam. Dug je proces bio doći do sebe, dug put sam prešla da dođem do osećaja da se zavolim. Godine odlaska kod terapeuta, što smatram mentalnom higijenom, iskustvo borbe s depresijom o kojoj ću tek otvoreno govoriti jer to smatram "koronom" ovog vremena, iskustvo transcendentalnog meditiranja i još mnogo drugih znanja koje sam stekla na putu do sebe, doveli su me do samoudobnosti i osećaja mira sa sobom, što smatram najdragocenijim iskustvom do sada...

Izvor: Hellomagazin.rs
Foto: vanjamilacic/Instagram

Pogledajte još

Ostavite komentar

Vaša e-mail adresa neće biti postavljena.