REZULTATI ISTRAŽIVANJA POKAZALI: Diskriminacija svake vrste povećava rizik za razvoj mentalnih problema

Mlade odrasle osobe koje doživljavaju diskriminaciju u pogledu svog fizičkog izgleda, rase, starosti ili pola imaju veći rizik za razvoj problema povezanih sa mentalnim zdravljem, pokazalo je novo istraživanje.

Susret sa diskriminacijom, posebno rasizmom, dugo je bio povezivan sa negativnim efektima na opšte zdravlje, kao što su viši nivoi stresa, slabe kognitivne funkcije, anksioznost, depresija i upotreba supstanci, otkrile su prethodne studije, piše CNN.

Oni koji su se često suočavali sa diskriminacijom, bar nekoliko puta mesečno, imali su oko 25 odsto veću verovatnoću da im se dijagnostikuje mentalni poremećaj i dvostruko veću verovatnoću da će razviti ozbiljan psihološki poremećaj od ljudi koji nisu iskusili diskriminaciju ili im se to ređe dešavalo, prema studiji objavljenoj u časopisu "Pediatrics".

Suočavanje sa bilo kojim stepenom diskriminacije bilo je povezano sa 26 odsto većim rizikom za loše opšte zdravlje, prema odgovorima učesnika.

Često doživljavanje diskriminacije nije bilo snažno povezano sa opijanjem, ali je bilo povezano sa većom upotrebom supstanci kao što su amfetamini, marihuana, sredstva za smirenje, barbiturati ili kokain, u poslednjih godinu dana.

Autori su analizirali desetogodišnje podatke od 1.834 američka učesnika koji su prijavili detalje o svom mentalnom zdravlju i diskriminaciji od 18. godine do 28. godine života (2007-2017).

U ovoj studiji, diskriminacija se odnosila na "opažajnu" međuljudsku diskriminaciju, definisano kao "ponašanje pojedinačnih članova jedne grupe koja ima za cilj da štetno utiče na članove druge grupe", napisali su autori.

Ovo se razlikuje od institucionalne i strukturalne diskriminacije, koja može da utiče i pojača diskriminaciju između pojedinaca.

Učesnici su odgovarali na pitanja o tome koliko često su tretirani sa manje ljubaznostii (data im je lošija usluga ili su bili tretirani kao da su glupi, nepošteni ili inferiorni). Zatim su podelili da li su glavni razlog za svoja iskustva pripisali svom poreklu, nacionalnom poreklu, rasi ili etničkoj pripadnosti, ali i polu, starosti, visini, težini ili drugim fizičkim aspektima.

Oko 93 odsto učesnika reklo je da su iskusili diskriminaciju različit broj puta tokom 10-godišnjeg perioda studije, otkrili su autori.

Starost je bio najveći prijavljeni razlog za diskriminaciju, a zatim fizički izgled, pol i rasizam.

Pre ove studije, istraživači su još uvek ispitivali uticaj diskriminacije tokom vremena i u određenim razvojnim periodima, kao što je period kada neko prelazi u odraslo doba između 18 i 28 godina, napisali su autori.

Ova studija je prva koja se fokusira na prelazak u odraslo doba i prati istu grupu odraslih tokom određenog vremena, smatraju autori.

- Sa 75 odsto svih poremećaja mentalnog zdravlja tokom života koji se javljaju do 24. godine, prelazak u odraslo doba je ključno vreme za sprečavanje mentalnih i bihejvioralnih zdravstvenih problema - rekla je Ivon Lei, dopisni autor studije i student medicine na Univerzitetu Kalifornija, u saopštenju.

Nalazi odražavaju klinička iskustva psihologa Džona Dafija, koji nije bio uključen u studiju i njegovih kolega.

- Što je mlada osoba više diskriminisana, veća je verovatnoća da će doživeti emocionalne poteškoće, uključujući depresiju, anksioznost, probleme sa samopoštovanjem, pa čak i samoubilačke ideje - rekao je Dafi, koji je specijalizovan za rad sa tinejdžerima, roditeljima, parovima i porodicama i dodao:

- Takođe nalazim da, kako studija zaključuje, upotreba supstanci ima tendenciju da raste sa doživljenom diskriminacijom.

Izvor: N1
Foto: Ilustracija/Pexels.com

Pogledajte još
Ostavite komentar

Vaša e-mail adresa neće biti postavljena.