DIGITALNO NASILJE: Devojčice na internetu 27 puta ugroženije od dečaka

Digitalno nasilje i zlostavljanje je zloupotreba informacionih tehnologija koja može da ima za posledicu povredu druge ličnosti i ugrožavanje dostojanstva.

Nina Mitić, pomoćnica ministarke za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, upozorava da se digitalno nasilje u Srbiji slabo prijavljuje. Ukazuje na to da su žene i devojčice 27 puta više ugrožene od muškaraca i dečaka. Poručuje i da je prevencija veoma važna, te da bi svako trebalo da reaguje i prijavi nasilje, pa čak iako ne poznaje žrtvu.

Izgledalo nam je da će internet spasiti svet i malo ko se osvrtao na mračnu stranu tehnologije. Priče o zloupotrebama opisivane su kao teorije zavere sve dok 2013. Edvard Snouden, kompjuterski tehničar pod ugovorom u američkoj Nacionalnoj bezbednosnoj službi, nije otkrio da svet već uveliko nije onakav kakvom smo mu se nadali u digitalnoj eri.

Nina Mitić iz Sektora za antidiskriminacionu politiku i rodnu ravnopravnost istakla je za RTS da u 21. veku, u eri tehnološkog razvoja, digitalno nasilje može da se svrsta u isti nivo i sa psihičkim, fizičkim i bilo kojim drugim oblikom nasilja.

Objasnila je da digitalno nasilje predstavlja govor mržnje, pre svega povrede ličnog svojstva. Zatim, može biti po političkoj osnovi, širenje dezinformacija, izazivanje rasne, verske ili bilo koje druge mržnje.

Smatra se da je sve što je povreda ličnog svojstva - digitalno nasilje.

Zašto se malo prijavljuje nasilje?

Nažalost, ukazala je na to da je prijavljivanje nasilja vrlo malo, skoro nikakvo.

- U prethodnoj godini u MUP-u je bilo negde oko 400 prijava, a procesuirano je oko 200. Sva procedura je izuzetno spora, ali za to nisu krivi državni organi jer je procedura takva da se traži odobrenje od drugih organa, od drugih država. Recimo, za Tviter to je američko tržište, za Tik-Tok je Kina, tako da se zbog toga tako dugo čeka da bi se ceo proces priveo kraju - navela je Mitićeva.

Istakla je i podatak da su žene i devojčice 27 puta ugroženije od muškaraca i dečaka.

I mobing je nasilje

Digitalno nasilje moguće je na društvenim mrežama, aplikacijama za razmenu poruka, gejming platformama, mobilnim telefonima, veb-sajtovima, forumima.

Na pitanje da li su ugroženiji deca ili zaposleni zbog mobinga poslodavca, Mitićeva kaže da mobing uglavnom spada u jednu vrstu nasilja, ali ne u digitalno nasilje.

- Istakla bih, kada je reč o devojčicama i ženama, to su uglavnom žene koje imaju svoj stav i iznose ga. Žene u javnim sferama, žene političarke ali ništa manje aktivistkinje i žene koje se bore za unapređenje ljudskih prava i rodnu ravnopravnost - ocenila je Mitićeva.

Kome se obratiti?

Ukazuje i da kada je reč o bilo kom obliku nasilja, osobe veoma često kasno shvate da su žrtve nasilja. Kada to shvate, tada prvo treba da se obrate svojim najmilijima, svojoj porodici. Ukoliko ne mogu njima, onda osobi u koju imaju poverenja.

- Druga stavka je obratiti se institucijama. To je jedini način da se borimo protiv ovakvog vida nasilja. Postoji MUP, Javno tužilaštvo koje ima sektor koji se bavi visokotehnološkim kriminalom, postoji sudstvo, Poverenica za ravnopravnost polova, Zaštitnik građana i uvek otvorena vrata Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog - poručila je Mitićeva.

Posebno je naglasila da Srbija ima dobre zakone i da je dobila pohvalu od Evropske komisije, ali da se često u praksi pokazalo da ne sprovodi dovoljno te zakone. Međutim, dodaje i da su se čak mnoge zemlje u okruženju ugledale na našu zemlju u vezi sa zakonima.

- Evo, kad govorimo o nadležnosti Ministarstva za ljudska i manjinska prava mi smo u toku prošle godine doneli set zakona koji se upravo tiču ljudskih prava i borbe protiv digitalnog nasilja, tu je svakako i zakon o rodnoj ravnopravnosti, izmene i dopune zakona o zabrani diskriminacije... - rekla je Mitićeva.

Zašto je važna prevencija?

- Prevencija je nešto što je bitno, kao i osnaživanje žena. Kada ste žrtva nasilja osećate sram, nemate dovoljno hrabrosti a možda ni podrške da prijavite nasilnika. Strah je prisutan. Treba razgovarati i reći kako možete da budete zaštićeni jer država ima aparate kako da vas zaštiti, ali ne možete očekivati da država može da procesuira ukoliko ne prijavite - naglasila je Mitićeva.

Upozorila je i da primena veštačke inteligencije doprinosi još jednoj vrsti nasilja, zato što iznošenje bilo čega što je vezano za privatni i poslovni život, a u negativnom smislu, može da pokrene lavinu problema i drugih nasilnika.

- Nasilje nikad nije samo, kada ga doživite i vaša porodica ga doživi i nikad nije jedan problem. Ako ne odreagujete na stavove pojedinaca vi ste učesnik u tome vi podržavate nasilje. Dakle, reagujte, prijavite pa čak i da ne znate tu osobu - poručila je Mitićeva.

Izvor: RTS
Foto: Ilustracija/Pexles.com

Pogledajte još
Ostavite komentar

Vaša e-mail adresa neće biti postavljena.