STRUČNJACI SAVETUJU: Za izlečenje raka pluća najbitniji skrining za rano otkrivanje bolesti

Udruženje pacijenata za borbu protiv raka pluća "Punim plućima" zajedno sa lekarima Klinike za pulmologiju Univerzitetskog kliničkog centra Srbije sprovelo je veliko istraživanje o kvalitetu života i lečenja pacijenata s rakom pluća, koji primaju savremene terapije. Istraživanje, sprovedeno tokom marta i aprila, omogućilo je prvi put jasne i egzaktne podatke o najznačajnijim benefitima po život pacijenata, ali i ostale informacije, koje ukazuju šta se još može poboljšati u procedurama lečenja i dijagnostici najčešćeg i najsmrtonosnijeg karcinoma.

Na pitanje šta biste promenili i unapredili kada je dijagnostika i lečenje pacijenata koji su suspektni na rak pluća u pitanju, 75 odsto obolelih od ove bolesti ističe da na prvom mestu država treba što pre da organizuje skrining na rano otkrivanje raka pluća, na drugom mestu, za šta se opredelilo 50 odsto ispitanih, želja je da bi država trebalo da poveća dostupnost savremenih terapija, 30 odsto smatra da prioritet treba da bude brža dijagnostika, a 25 odsto da glavni prioritet treba da bude dodatna edukacija lekara u domovima zdravlja kako bi na vreme prepoznali simptome ove vrste karcinoma.

Prezentujući podatke istraživanja, dr Mihailo Stjepanović, direktor klinike, ukazao je na zabrinjavajući podatak da je polovina anketiranih ranije bila pušač, a da četvrtina i dalje puši.

- Gotovo 70 odsto ispitanika više od tri godine živi s dijagnozom raka pluća. Kod skoro 60 odsto pacijenata prvi simptom koji su imali pre postavljanja dijagnoze bio je jak i uporan kašalj, 30 odsto je osećalo umor, a oko 40 odsto njih je navelo bol u ramenu ili ruci, odnosno grudnom košu. Koliko je važno da građani ne zanemaruju simptome pokazuje i podatak da se polovina ispitanika javila lekaru i dobila dijagnozu raka pluća za manje od mesec dana. Međutim, zabrinjava da je 40 odsto ispitanih, prilikom prvog javljanja lekaru u domu zdravlja, upućeno na pregled kod lekara druge specijalnosti, najčešće reumatologu, fizijatru, neurologu i kardiologu - rekao je dr Stjepanović.

Što se tiče protoka vremena od prvih simptoma do početka lečenja, odnosno dobijanja savremene terapije, podaci su raznoliki: 20 odsto njih je započelo s terapijom već u prva dva meseca od pojave simptoma, 30 odsto za manje od tri meseca, 25 odsto između tri i pet meseci, a čak 25 odsto ispitanika započelo je lečenje savremenim lekovima tek nakon šest i više meseci.

Podaci ukazuju na različito vreme čekanja za početak lečenja, a ono je najviše uzrokovano komplikovanim procedurama, odnosno snalaženjem pacijenata za dijagnostiku, i to pre svega skenera, za koji je 50 odsto anketiranih izjavilo da im je bio najveći problem s kojim su se suočili tokom postavljanja dijagnoze, dok je njih 25 odsto kao najveći problem istaklo dugo čekanje na bronhoskopiju.

- Ono što ohrabruje jeste koliko dugo su anketirani pacijenti na savremenoj terapiji. Polovina ispitanika prima nove lekove između 15 i 24 meseca, a čak 20 odsto njih kvalitetno živi i normalno funkcioniše uz savremene terapije duže od 24 meseca - istakla je Olja Ćorović iz Udruženja "Punim plućima".

Pre dve godine su savremene terapije za rak pluća stavljene na listu lekova o trošku RFZO-a.

- Za sada lista inovativnih lekova izlazi jednom godišnje, a naš cilj je da izlazi i češće. Zahvaljujući inovativnim lekovima koji značajno menjaju tok i ishod lečenja, neke od najtežih bolesti postaju hronične bolesti. Kada govorimo o daljim planovima za lečenje karcinoma pluća, cilj je da se obezbedi inovativna terapija i za pacijente s nižom ekspresijom biomarkera ispod 50 odsto - rekla je prof. dr Sanja Radojević Škodrić, direktorka RFZO-a.

Docent dr Predrag Sazdanović, državni sekretar Ministarstva zdravlja, istakao je značaj prevencije u lečenju karcinoma pluća.

- Pored podrške uvođenja najmodernijih metoda lečenja karcinoma pluća, Ministarstvo zdravlja intenzivno radi na strateškom planu i osnaživanju primene zdravstvene zaštite koja podrazumeva preventivu i ranu dijagnostiku karcinoma pluća. To pre svega podrazumeva izuzetan edukativan rad s najosetljivijim populacijama. Tu mislimo na srednjoškolsku i studentsku populaciju kojoj moramo ukazati na štetnosti pušenja i sve ono što takva vrsta ponašanja nosi sa sobom - kaže dr Sazdanović.

Đurđina Jovanović (55), učiteljica iz Mladenovca, već dve godine prima imunoterapiju, a kada joj je utvrđen karcinom, bila je u četvrtom stadijumu bolesti.

- Kada sam dobila dijagnozu, sa životom sam se pozdravila. Jedva sam hodala, disala, trpela jake bolove i imala 17 kilograma manje. U tom periodu imunoterapija je stavljena na pozitivnu listu i ja sam bila među prvim pacijentima koji su počeli da je primaju. Danas, dve godine kasnije, metastaze su nestale, a ja sam druga žena. Živim, radim i osećam se dobro. Uskoro idem na iks nož i ako intervencija uspe, moći ću da kažem da sam pobedila rak pluća - naglasila je Jovanovićeva.

Izvor: Politika.rs
Foto: Ilustracija/Freepik.com

Pogledajte još
Ostavite komentar

Vaša e-mail adresa neće biti postavljena.