Knjiga o Dositeju i nama
Izložba "Knjiga o Dositeju i nama" Škole umetničkih zanata iz Šapca, u Muzeju Vuka i Dositeja u Beogradu, upriličena je povodom 59. rođendana ovog muzeja i 200. godišnjice od osnivanja Velike škole.
Zbog velikog istorijskog i arhitektonskog značaja, zgrada u koju je smešten Muzej Vuka i Dositeja, institucija koja čuva sećanje na Dositeja Obradovića, prvog srpskog ministra obrazovanja, književnika i osnivača Velike škole, i Vuka Karadžića, najznamenitijeg Srbina 19. veka i jednog od prvih učenika ove škole, svrstana je kao kulturno-istorijski spomenik od izuzetnog značaja u najvišu, nultu kategoriju. Sve ovo, ali i program, aktivnosti, dešavanja, veliki broj uglavnom mlađih posetilaca, mogućnosti koje se tek otvaraju u budućnosti, kao i loše stanje u kom se zgrada nalazi doveli su do intenzivnih aktivnosti na planskom sprovođenju renoviranja i adaptacije, kako objekta tako i same postavke Muzeja.
Prvi put posle 200 godina, pod krovom Muzeja Vuka i Dositeja izložbu priređuje još jedna, po svojim kvalitetima, velika škola - Škola za umetničke zanate iz Šapca. Jedinstvena u našoj zemlji po broju smerova (preparator, pozlatar, stilski krojač, grnčar, drvorezbar, juvelir, graver, firmopisac-kaligraf, klesar, plastičar umetničkih predmeta i livac umetničkih predmeta) i po tome što je jedina koja neguje neke od umetničkih zanata i tako doprinosi očuvanju tradicije i duhovnosti. Iako Škola i svojim nazivom, i smerovima, i programom zvuči kao da je arhaična institucija zastarelog tipa, radovi na izložbi govore nam nešto sasvim drugo. Pozitivnu sliku o Školi pojačao je jedan od najboljih školskih (i ne samo školskih) sajtova koje sam dosad video - www.suz.edu.yu.
O svemu ovome, ali mnogo lepše i opširnije govorili su na svečanom otvaranju izložbe "Knjiga o Dositeju i nama" upravnica Muzeja Vuka i Dositeja, Ljiljana Čubrić i direktorka Škole za umetničke zanate u Šapcu, Nevenka Đokić. Đaci i profesori, ali i redovna, verna publika muzeja, nagradili su ih velikim i iskrenim aplauzom, sa željom i nadom da će istrajati i uspeti u svom radu, na putu ideja i načela za koje su se tako nesebično zalagali Dositej i Vuk. Ipak, treba reći da su izloženi radovi učenika nastali u procesu nastavnog plana i programa, bili ono najvažnije i suština, koja je još jednom potvrdila i opravdala sve ideje i delatnosti - i Dositeja, i Vuka, i Muzeja, i Škole, i lepe budućnosti koju nose.
Veče smo nastavili koktelom i razgovorom, izmenjujući i sređujući utiske, svi sa jednom istom željom - da se ovaj događaj pretvori u tradicionalnu izložbu. Pa se iskreno nadam da se uskoro vidimo, s novim, svežinom nadahnutim, interesantnim i maštovitim radovima ove ili, možda, neke druge slične škole, ovde gde počivaju koreni našeg obrazovanja i kulture, ali i da ću radove ove renomirane i značajne škole (jedne od malobrojnih tog tipa u Evropi) videti na nekom drugom, isto tako značajnom mestu. Do tada - uživajte u izložbi.
Dragan Kljajić