BROJNE POSLEDICE: Na koje načine vrućina može da šteti organizmu?

Previsoke temperature mogu da nanesu štetu svakom delu ljudskog tela, a u ekstremnim slučajevima može da dođe do moždanog i srčanog udara, kao i do karcinoma.

Koža

Opekotine na koži nastaju preteranim izlaganjem sunčevim zracima. Što više opekotina telo zadobije, to je veći rizik da će osoba dobiti kancer kože. Previše UV zračenja može da oštetiti DNK ćelija kože.

Mozak

Ponekad je teško jasno misliti kad vam je vruće. Studije pokazuju da ekstremna vrućina može da tiče na mentalne sposobnosti. Toplo vreme povezuje se sa smanjenim kognitivnim funkcijama, greškama pri odlučivanju i većem riziku od povreda na poslu.

Pri ekstremno visokim temperaturama, počinje da puca barijera između krvi i mozga. Mnogi ljudi kažu da se tokom vrućine osećaju nervozno, a postoje i dokazi koji navode da ekstremna vrućina može negativno da utiče na vaše mentalno zdravlje.

Nedavna studija sprovedena u Njujorku pokazala je da tokom pretoplih dana, raste broj pacijenata zbog predoziranja, poremećaja raspoloženja i anksioznosti, šizofrenije i demencije. Druga studija povezala je porast temperatura s višom stopom samoubistava.

Znoj

Hipotalamus je termostat ljudskog organizma. On oseti promene u temperaturi, kako u telu tako i van njega, i radi prilagođavanja kojima temperatura ostaje unutar stepena ili dva od 37 stepeni Celzijusa.

Kad mozak oseti da se telo zagreva, hipotalamus šalje poruku krvnim sudovima pri površini kože, "naređujući" im da se prošire, što povećava količinu krvi pri površini tela i omogućava koži da otpusti toplotu, piše "The Guardian".

Ako je vazduh van tela topliji od telesne temperature, na scenu stupaju znojne žlezde, njih 1.6 do čak pet miliona. Znoj se izlučuje na površinu tela, gde njegovo isparavanje stvara efekt hlađenja, pošto je za pretvaranje tečnosti u paru potrebna toplotna energija tela.

Ipak, znojenje nije savršeni sistem. Aktivna osoba može izlučiti do 10 litara znoja svakog dana što, ako se ne nadomesti, može dovesti do dehidracije. Dehidrirano telo ne može više da se hladi znojenjem.

Takođe, ako se telo previše zagreje, protok krvi do kože, kao i znojenje, staju: u ovom slučaju, telesna temperatura značajno raste, a moždane ćelije se nepopravljivo oštećuju.

Pluća

Vruće vreme može negativno da utiče na kvalitet vazduha, što otežava disanje. Visoke temperature često dolaze s nedostatkom vetra, što znači da čestice zagađivača stagniraju. Prizemni ozon je štetni gas koji se stvara kad zagađivači koje ispuštaju automobili, fabrike i industrijski kompleksi hemijski reaguju na sunčevu svetlost.

Kao jedan od glavnih sastojaka smoga, prizemni ozon može da smanjiti funkciju pluća. On je jedan od velikih faktora u razvoju teških simptoma, pa čak i smrti uzrokovane astmom.

Studija iz 2008. godine pokazala je da, sa svakim porastom temperature od samo jednog stepena Celzijusa, 22.000 ljudi više umre u svetu od zagađenja.

Iscrpljenost

Hipertermija je stanje u kojem je telo doseglo abnormalno visoku temperaturu. Do njega dođe kad se mehanizmi za hlađenje tela ne mogu nositi s porastom temperature.

Ako telesna temperatura poraste do 38 stepeni Celzijusa, mozak mišićima kaže da uspore, a tada nastupa iscrpljenost. Ta pojava zove se iscrpljenost vrućinom, a njeni simptomi uključuju vrtoglavicu, smetnje s vidom, intenzivnu žeđ, mučninu i ubrzani puls.

Ako se telesna temperatura ne smanji, ovakva iscrpljenost može sa preraste u toplotni udar. On nastupa kada telesna temperatura poraste do 40 stepeni, što je hitan slučaj za lekara. Simptomi uključuju suvu i vruću kožu i mentalnu disfunkciju. Ako se ne leči, toplotni udar može da izazove napade, komu, pa čak i smrt.

Srce

Kako se telo zagreva, šire se krvni sudovi, snižavajući krvni pritisak, zbog čega osoba oseća slabost. U najgorem slučaju, kad u telu više nema normalnog protoka krvi, krvni sudovi mogu da budu oštećeni, što dovodi do zgrušavanja krvi, a ćelije se razgrađuju zbog raspada proteina. Ako krvni pritisk padne prenisko, raste rizik od srčanog udara.

Kad telo oseti da je prevruće, medulla oblongata - deo mozga koji kontroliše vitalne procese uključujući otkucaje srca, disanje i krvni pritisak - srcu šalje poruku da poveća količinu krvi koja se pumpa svakim otkucajem. Ali, ako je krvni pritisak spušten, srce mora jače da radi da bi krv dospela do svih delova tela, što znači da se ubrzava puls.

Pri ekstremnim temperaturama, količina krvi koja cirkuliše kroz telo, dramatično se povećava. Srčani mišić time postaje iscrpljen i protok krvi može naglo da padne. Stručnjaci kažu da će sa porastom temperature rasti i stopa smrtnosti, a te smrti biće uglavnom izazvane stresom koji ekstremna vrućina izaziva u cirkulatornom sistemu.

Izvor: N1
Foto: Ilustracija/Freepik.com