Nišlije avionom u Nemačku
Početkom juna s Aerodroma "Konstantin Veliki" redovna linija za Nemačku. Da li je nova avio-linija iz Niša posledica uticaja niških kadrova u "Jatu"?
Ovih dana Nišom kruži vest da će na niškom aerodromu "Konstantin Veliki" biti uspostavljena redovna linija sa Diseldorfom. Formalnosti oko registrovanja nove linije već su pri kraju, tako da će Niš i region koji gravitira ovom aerodromu, a to su oblasti od Kraljeva, preko Jagodine, do granice sa Bugarskom i na jugu do Makedonije, dobiti direktnu vezu s Nemačkom, potvrdio je juče za "Pregled" član Upravnog odbora "Jata" Boban Mihajlović, elektroinženjer iz Niša.
Procena je da će nova linija značajno povećati iskorišćenost kapaciteta "Konstantina Velikog", koji počev od 2003. godine, kada je kompletno obnovljen od posledica bombardovanja, tavori na marginama interesovanja, kako doskorašnjeg rukovodstva "Jata" tako i aktuelne vlasti u Nišu. Najbrojniji među putnicima na novoj liniji biće naši ljudi zaposleni u Nemačkoj. Na komentare Nišlija da je nova direktna linija verovatno posledica zastupljenosti građana Niša u Upravnom odboru "Jata", Mihajlović ističe podatak da je ovo prvi put od osnivanja "Jata" do danas da su u Upravnom odboru aviokompanije i predstavnici takozvanog juga Srbije. Jedina redovna međunarodna linija koju održava niški aerodrome je linija Niš−Cirih, ističe Mihajlović. Kada u junu bude proradila direktna linija sa Diseldorfom, s pravom možemo da kažemo da će iskorišćenost kapaciteta "Konstantina Velikog" biti duplirana. Za velike evropske aerodrome jedna nova linija sigurno ne znači mnogo, ali za aerodrom koji je tokom minulih pet godina bio u zapećku, to je krupan pomak. Kroz niški aerodrom bi, prema procenama stručnjaka, na godišnjem nivou moglo da prođe oko 150.000 putnika, a tokom prošle godine bilo ih je 30.000. Taj broj bi verovatno bio veći da jedina međunarodna redovna linija, ona sa Cirihom, nije tokom 2007. godine drastično redukovana.
Naime, umesto svakodnevnih polazaka za Cirih, ostvarivana su samo dva leta nedeljno. Ta redukcija, podvlače na niškom aerodromu, nije bila posledica neorganizovanosti i neopremljenosti, već monopolskog stava JAT−a. Pored veze sa Cirihom iz Niša su funkcionisale i dve sezonske čarter linije, i to zimi s Londonom zbog Kopaonika i leti s Tivtom. Umesto da se iz Niša insistira na aerodromu kao velikoj i neiskorišćenoj privrednoj šansi ovog dela Srbije, na potencijalu koji može da pokrene protok ljudi i roba, aktuelna niška vlast tražila je način da aerodrom, u čije je opremanje uloženo oko pet miliona evra, prizemi, dodeljujući mu ulogu organizatora i prevoznika u javnom gradskom prevozu!? Razgovori na nivou Upravnog odbora "Jata", kaže Mihajlović, upućuju na drugačije promišljanje ukupnog vazdušnog prostora Srbije, u okviru koga niški "Konstantin" mora da bude sagledan kao deo celine i partner u obavljanju ove vrste saobraćaja. U drugoj polovini godine trebalo bi, posle dve godine zastoja, da usledi i ratifikacija sporazuma o jedinstvenom vazdušnom prostoru, što će kao posledicu imati i liberalizaciju vazdušnog tržišta i veću mogućnost da Niš ostvari redovne linije s drugim evropskim metropolama. Magla na beogradskom aerodromu više neće biti jedini povod za usmeravanje pažnje "Jata" ka "Konstantinu Velikom" (mnogo korišćenom kao alternativni aerodrom), obećava član UO "Jata" Boban Mihajlović.
("Pregled")