ŽENE ME NAJVIŠE OSUĐUJU: Milena Popović iskreno o privatnom životu, predrasudama i odlasku sa Kosova

Milena Popović Ivanović, istoričarka umetnosti, udovica tragično nastradalog srpskog političara sa KiM Olivera Ivanovića i novoimenovana državna sekretarka u Ministarstvu turizma i omladine bila je gost emisije "Kec na jedanaest" na K1 televiziji.

- U mentalitetu nam je da smo najglasniji kada treba da se priča o tuđim životima. Više računa treba da vodimo o svom životu i to je put gde će svako od nas biti zadovoljan i srećan. Ne treba komentarisati one koji su oko nas, jer možemo napraviti neku fatalnu grešku koja za nekoga može biti teška i pogubna, a da mi toga nismo svesni. Takve stvari ne mogu da se isprave.

Kako kaže problem nastaje kada se "javnosti ne ide niz dlaku". 

- Mi pre svega poštujemo kult žrtve. Ako je neko u javnosti žrtva, onda smo svi uz njega i skloni smo tome da kažemo: "Jao, desila mu se strašna stvar". Tu smo da mu pomognemo. Međutim, ako je neko jači od situacije koja mu se dogodi i ako neko odluči da istupi iz tih nekih pravila po kojima se vodi javnost, onda se situacija menja. U jednom trenutku sam i ja bila heroina Srbije dok sam bila povučena i tugovala. Ta tuga se smanjila u jednom trenutku, jer takav je životni proces. Svako ko kaže drugačije je licemeran. Kada sam odlučila da nastavim svoj život onda je to već bio problem. Onda su ljudi koji su govorili da sam heroina govorili da nisam baš heorina i da nije u redu niti smem tako da se ponašam - kazala je Milena.

Novoimenovana državna sekretarka kaže da je najbitnije da radimo na sebi, ali i da se stiče utisak da je sramota reći da ste srećni.

- Žene me najviše osuđuju i to je strašno. Nikada glasnije nismo pričali o ravnopravnosti i nikada je više nismo tražili kao danas. Mislim da su žene iz potrebe da budu ravnopravne, iz tog statusa u kom se nalaze, zapravo se negde izgubile i počele da osuđuju svaku ženu koja se drugačije ponaša i svaku ženu koja misli svojom glavom, i koja je odlučila da živi život po svojim pravilima. Smatram, nezavisno od toga da li je u pitanju žena ili muškarac, da treba da živimo po svojim pravilima. Kada radimo na sebi onda radimo za sve druge. Sada sam zadovoljna i srećna. Danas je sramota reći da si srećan. Danas ljudi prezaju od toga. O sreći se ne piše, o sreći se ne priča. Sreća treba da se vidi, jer je ona svima neophodna, neohodno je da svi budemo zadovoljni sobom i da budemo srećni. Krug sreće se prosto širi - ispričala je Popovićeva.

Prema njenim rečima na Kosovu je uvek tenzija, a ljudi se nikada ne osećaju sigurno.

- Rođena sam na Kosovu i do 2018. godine sam živela na Kosovu. To je jedno tenzično područje. Šta god da se desi i šta god da se dešava, uvek postoji tenzija u vazduhu i osećaj da niste 100 odsto sigurni. To je zapravo ono što nedostaje ljudima dole. Nemate slobodu, a strah je osnovan. Taj strah nije iracionalan, to je strah koji je stvoren na osnovu svih dešavanja na Kosovu. Rađaju se generacije koje odrastaju sa tim strahom. Iako je Bogdan proveo samo sedam godina dole, i sada ima percepciju čitave situacije na Kosovu. Kosovo jeste jako veliki problem i ne znam da li ikada iko može kompletno da reši tu situaciju i da se "očistimo" od tog straha - objasnila je ona.

Milena kaže da je na Kosovu dovoljna jedna varnica da eskalira nasilje.

- Sve može da bude pogrešan korak, a zapravo to i jeste suština. Ljudi koji žive na Kosovu su se navikli na takav život, težak. Vi ste u samom startu svesni da ste osuđeni na takav život i nemate drugog izbora nego da sarađujete sa Albancima. Mnogi ljudi odluče da ostanu na Kosovu. Tako je odlučio i moj otac. On po cenu života ne bi napustio Kosovo. To su te stare generacije koje smatraju da u mestu u kom su rođeni treba i da se sahrane. Ima različitih ljudi i uvek ima izuzetaka. Ima i ljudi koji su imali neki interes i koji su drugačije postupili - kaže Milena Popović u emisiji "Kec na jedanaest" na K1 televiziji.

Prema njenim rečima život Srba na Kosovu izgleda kao život u getu i nije ni malo lagan.

- Na jugu su isključivo ostali oni koji su ostali srcem. Nije lako živeti u getu i biti okupiran od stane Albanaca. Ne možete ni o kome na svetu da loše govorite, jer ne znate šta nosi dan, a šta nosi noć, ne znate da li su vaša deca sigurna kada idu u školu, i vraćaju se. Svaki dan je nov izazov. Živite danas i ne znate šta vas sutra čeka. Imaju želju da ostanu na Kosovu. Čekaju da vide šta će se dešavati ako se neke političko-istorijske okolnosti promene. Nadaju se da će možda ponovo biti slobodni. Ljubav je ono što vas drži - kaže novoizabrana sekretarka. 

Ivanovićeva udovica je objasnila kako treba da izgledaju promene kako bi se ljudi osećali slobodno.

- Treba da se dese velike i krupne stvari. Smatram da nije nemoguće da se dogode. Ne znam koliko će se nešto promeniti za vreme naših života, ali smatram da našu teritoriju ne može niko da oduzme i da će sve doći na naplatu kada se neke kockice slože. Svi treba da budemo svesni šta je zapravo Kosovo. To nije samo deo teritorije, parče zemlje, to je deo svih nas. Parče srca i duše svakoga od nas. To vidim u razgovoru sa ljudima posle svega što se dogodilo. Treba da vaspitavamo decu tako da očuvamo istinu. Sigurna sam da će jednog dana okolnosti da se promene u našu korist - kaže Milena.

Kako kaže, uvek stradaju obični ljudi.

- Vremena su se promenila i nikada se ne pita samo običan čovek. Običan čovek najviše strada to je istorija pokazala kroz vreme u svim okolnostima, a običan čovek je taj koji na kraju može da pokrene tu gungulu i nešto promeni. Suštinski problem nas kao Srbije je što je nama, nažalost, lični interes ispred nacionalnog. Kada su Albanci u pitanju to je obrnuto. Oni mogu da se ne slažu, da imaju vlast, opoziciju, ovakvih onakvih, ali ako je jedna nacionalna stvar u pitanju oni će se svi bez pogovora složiti iako se ovako pljuju, a mi ne. Mi smo u stanju da prihvatimo pre nešto što će lično nas kratkotrajno da zadovolji nego što ćemo da razmišljamo dugoročno i uradimo nešto što će biti važno za celokupni nacionalni interes. Tu je problem i tu mi gubimo. To je problem koji ne može da se reši preko noći i mislim da treba da dođu neke generacije koje su srčanije i borbenije od nas. Sigurna sam da će to vreme doći - kaže Milena.

Tokom odrastanja naučila je da se bori.

- Kada prohodaš ti naučiš da se boriš, kada kreneš u školu ti naučiš da se boriš sam za sebe i da je važno da vodiš računa o sebi i koliko je zapravo važno da se štitiš od drugih. To je najspecifičnije kod dece koja se rađaju na Kosovu. Ističe se borbenost zato što nam je svaki dan borba. Mislim da su ljudi na Kosovu, ne za nijansu nego malo više, jači od drugih. Ljudi koji žive na Kosovu spremni su na sve. Spremni su da se bore i za sebe i za svoje najmilije. To je u mentalnom sklopu ljudi koji dole žive - kaže udovica tragično nastradalog srpskog političara sa KiM Olivera Ivanovića.

Objasnila je i zašto nije dugo bila na Kosovu.

- Svako ima svoje razloge. Ja sam posle 2018. godine dva ili tri puta bila na Kosovu. Bogdana uvek vodim na put i ne osećam se prijatno. Moguće je da još nisam prebolela. Svesna sam da se najbolje preboli tamo gde se pati. Treba da odem i da se suočim sa tim problemom, sa tom tugom i da jednostavno stavim tačku. Svesna sam da zapravo bežim od same sebe i od svega toga što se desilo na Kosovu. Svesna sam da ću morati pre ili kasnije da se vratim, a i meni je porodica dole. Ljudi odavde treba da odu na Kosovo da vide kako stvari funkcionišu na terenu i šta znači živeti u getu. To znači da ste potpuno slobodni samo u svojoj kući i svom dvorištu. Sve mimo toga je opasnost. Osnovni najnormalniji život je za vas opasnost. Koliko god bili obezbeđeni vi ne znate ko može da se pojavi. Ima raznih ljudi tako da ste relativno sigurni samo u svom dvorištu i svojoj kući. Većina ljudi ne zna šta to znači - kaže Milena.

Autor: Nadlanu.com/M.M.
Foto: milena_bogdan/Instagram