Za kraj 14. Merlinka festivala dve nagrade za srpski film "Kristina"

U nedelju, 11. decembra u Velikoj sali Doma omladine Beograda, svečano je zatvoreno 14. izdanje Međunarodnog festivala queer filma Merlinka. Na zatvaranju su dodeljene nagrade za najbolji dugometražni i kratki igrani film, dugometražni i kratki dokumentarni film, kratki animirani film, specijalne nagrade za najbolja domaća ostvarenja na festivalu, kao i nagrada publike.

Za najbolji film festivala proglašen je film "Kristina" reditelja Nikole Spasića, zasnovan na stvarnoj ličnosti Kristini, transrodnoj seks radnici koja u filmu glumi samu sebe.

Žiri koji su činili Dragan Nikolić i Milica Tomović u obrazloženju je ovo delo opisao rečima:

- Film koji nas je iznenadio, mali film koji govori o veri, hrabrosti da se bude ono što jeste, o krivici da se bude ono što jeste, o moralu u nemoralnoj zemlji, o nasleđu, o identitetu, o želji za pripadanjem i ljubavi.

Reditelj Nikola Spasić se zahvalio direktoru festivala Predragu Azdejkoviću, publici i ekipi filma.

- Ovo nisam očekivao uopšte, u selekciji su sve ozbiljni autori, a neki od njih i jako ozbiljni. Juče na tribini smo baš pričali da li film može da promeni neke stvari. Mislim da može, tako da je ovo mali korak ka tome - dodao je Spasić.

Žiri koji su činili Milan Živanović i Isidora Goncić za najbolji dokumentarni film na 14. Merlinki izabrao je kanadsko ostvarenje "Anges u kadru" reditelja Čejsa Džojnta, koji se zahvalio na nagradi video-porukom.

- Agnes u kadru je istorija, film napravljen od arhivskih snimaka koji nikada nisu snimljeni. Ali tako odglumljeni nisu ništa manje uverljivi – jedan od glumaca ističe da je zanimljivo to što se ne zna kojim su tonom ispitanici i ispitanice izgovarali zapisane rečenice, ali kako god da se neka reč interpretira važno je jedno – svaku je izgovorila neka trans žena, ili neki trans muškarac u vreme kad svet nije ni znao da postoje. Tako ograničene, izgovorene u nekoj kancelariji i zatvorene u arhive ipak su revolucija, jer pobuna počinje od prvog izgovorenog sloga - stoji u obrazloženju nagrade.

Žiri u sastavu Ljubomir Radanov, Đorđe Galić, Namo Safideen za najbolji kratki igrani film odabrao je kiparski film "Lov" (Kamil Saldun, Šole Zaraei).

- U sjajnoj selekciji teško je bilo izdvojiti i nagraditi samo jedan film. "Lov" je univerzalna priča s kojom svako od nas može da se poistoveti. Rediteljsko-scenaristički tandem slika turski deo Kipra danas, ali i prikazuje konzervativnog oca bilo gde u ovom delu Evrope, koji je spreman da ubije i jedinog sina zbog toga što je odlučio da voli drugog muškarca - navodi žiri u tekstu o nagrađenom filmu.

- Posvećujemo ovu nagradu LGBTI+ zajednici u Iranu, koja se svakodnevno bori na ulicama za svoje pravo na egzistenciju i život. Nadam se da će biti slobodni i imati jednaka prava, kao i svi ostali u Iranu koji protestuju - istakla je rediteljka ovog filma Šole Zaraei.

Najbolji kratki dokumentarni film je špansko ostvarenje "Maldita, ljubavna pesma Sarajevu" (Amaia Ramirez, Raule de la Fuente Kale) u kome Božo Vrećo, najrevolucionarniji umetnik Balkana, peva o životu, prevladavanju prepreka i ljubavnoj priči dva grada, Sarajeva i Barselone.

Žiri u sastavu Dora Jung, Đorđe Mišina, Milan Aranđelović je svoju odluku objasnio rečima:

- Kroz stvaranje muzike i prijateljstva, film razvija narativ koji je kontinuirano prožet emocionalnim nabojem. Božo kroz muziku piše intimno pismo ljubavi koje posvećuje Sarajevu, opisujući svoja iskustva sa njim. Način na koji voli i pruža ljubav, on otelotvoruje svojom autentičnom ličnošću koja je sigurna u ono što jeste i bez ustručavanja se predstavlja svetu i pre svega svom gradu koji ga kako on sam kaže, prihvata, jer su oni za njega "dva zaigrana bića u vrtlogu umetnosti".

Najbolji kratki animirani film je italijanski film "Lonac" reditelja Lea Černica.

Žiri u sastavu Mirela Srebrić, Dragan Jovićević, Kristian Ranđelović se složio da je "Lonac" ubedljivo najefektniji film ovogodišnjeg programa.

- Pre svega, priča na vrlo duhovit i efektan način ukršta različite svetove, realnosti i snova. Posebno je interesantan pogled na superherojski aspekt priče, koji je u eri opšte popularnosti superheroja na velikom platnu izuzetno originalan i suptilno izveden. Za razliku od dominantnog bad art stila koji prožima većinu filmova ovogodišnjeg programa pa i produkcije uopšte, "Lonac" je izveden kao konceptualizovani crtež, koji ubedljivo spaja izvanrednu likovnost i preciznu filmsku režiju - naveo je tročlani žiri.

Reditelj Leo Černic se prisutnima obratio video porukom:

- Veoma sam srećan zbog ove nagrade. Žao mi je što nisam sa vama. Radoznao sam u vezi s festivalom i LGBT scenom u Srbiji i Beogradu. Nadam se da ću imati drugu priliku da provedemo vreme zajedno, upoznamo se i razgovaramo o filmovima, ljubavi i svemu ostalom.

Specijalne nagrade osvojila su srpska ostvarenja: kratki film "Drvo tamjana" reditelja Stefana M. Mladenovića, dokumentarac "Do daske" Aleksandra Reljića i igrani film "Kristina" Nikole Spasića.

Stefan M. Mladenović se zahvalio na nagradi i istakao kako mu je ova nagrada "veliki vetar u leđa".

Aleksandar Reljić je rekao da mu ova nagrada puno znači:

- Velika mi je čast zato što sam Merlinku, tj. Vjerana poznavao, upoznali smo se 1995. kada je Žilnik snimao Marble Ass.

Reljić je prisutnima i poručio da "nastave da se bore".

Pored Nikole Spasića, publici se poklonila i Kristina Milosavljević, glavna glumica u filmu "Kristina", koja se naročito zahvalila ekipi ovog ostvarenja.

Nagradu publike osvojio je nemački kratki film "Dostavljač", čiji su se reditelji Lukas März i Kilian Bohnensack zahvalili prisutnima video-porukom.

Četrnaesto izdanje Međunarodnog festivala queer filma Merlinka održano je od 8. do 11. decembra 2022. godine u Domu omladine Beograda, pod sloganom "Acta, non verba". Tokom četiri dana manifestacije na repertoaru je prikazano 80 igranih, dokumentarnih i kratkih filmova. Merlinka festival u Novom Sadu održava se od 9. do 12. decembra u Kulturnom centru Novog Sada.

Autor: Nadlanu.com
Foto: Damir Dervišagić