BIOLOŠKI I PSIHOLOŠKI MEHANIZMI: Koji faktori mogu da utiču na težinu mamurluka?

Posle dobrog noćnog provoda možda nećete biti iznenađeni kada se sledećeg jutra probudite mamurni. Ali ono što vas može iznenaditi jeste da se vaši prijatelji ne osećaju isto. Neki se mogu osećati lošije, neki bolje, a neki, ako imaju sreće, možda uopšte ne osete posledice.

U istraživanju koje je sproveo dr Grejg Gan, profesor psihologije na Univerzitetu u Bristolu, mamurluk se merio na skali od 11 tačaka (nula znači da nema efekata, a deset je izuzetno mamurluk).

U istraživanju, učesnici su prijavili da je mamurluk na ovoj skali bio od jedan (veoma blag) do osam (ozbiljan), dok su druga istraživanja procenila da je oko pet odsto ljudi otporno na mamurluk.

Razliku ne pravi samo količina popijenog pića. Istraživači sada počinju da istražuju mnoge biološke i psihološke mehanizme koji bi mogli da utiču na naš doživljaj mamurluka.

Biološki mehanizmi

Neka istraživanja ukazuju na to da ljudi sa varijacijom gena ALDH2 prijavljuju da imaju ozbiljniji mamurluk.

Kada konzumiramo alkohol, enzim alkohol dehidrogenaza ga razlaže u acetaldehid – hemijsko jedinjenje koje je važno za pojavu simptoma mamurluka. Međutim, varijanta gena ALDH2 ograničava razgradnju acetaldehida, što dovodi do većeg nakupljanja hemijskog jedinjenja, samim tim i do većih simptoma mamurluka.

Starost i pol takođe mogu da utiču na način na koji se doživljava mamurluk. Nedavna onlajn anketa otkrila je da težina mamurluka opada sa godinama, čak i kada se prilagodi količini konzumiranog alkohola.

Zanimljivo je da su autori takođe prijavili razlike u težini mamurluka između muškaraca i žena. Ove polne razlike bile su veće kod mlađih osoba koje piju, pri čemu su mladi muškarci, od 18 do 25 godina, imali tendenciju da prijavljuju teže mamurluke u poređenju sa mladim ženama koje piju. Međutim, trenutno nije poznato zašto postoje ove razlike.

Psihološki faktori

Određene psihološke osobine mogu da budu povezane sa načinom na koji se mamurluk doživljava – uključujući anksioznost, depresiju, nivoe stresa, pa čak i ličnost.

Ranije istraživanjaukazivala su na to da neuroticizam, crta ličnosti koja ima tendenciju da navede ljude da vide svet na negativan način, može predvideti težinu mamurluka. Međutim, nedavno je ova ideja osporena sa drugom studijom koja nije pronašla vezu između mamurluka i ličnosti.

Ovo je donekle iznenađujuće, imajući u vidu da je ekstroverzija (osobina ličnosti koju obično karakteriše društvenost i druželjubivost) pozitivno povezana sa alkoholnim ponašanjem kod studenata, iako se čini da nije povezana sa teškim mamurlukom.

Anksioznost, depresija i stres su, takođe, povezani sa ozbiljnijim mamurlukom. Svako od ovih raspoloženja povezano je sa "negativnom pristrasnošću", odnosno sklonošću da se svet tumači u negativnom svetlu.

Rezultati do kojih je profesor Gan došao pokazuju da su, zbog mamurluka, ljudi skloni da negativno tumače svet. Mamurluk može da pogorša ovu negativnu pristrasnost, što dovodi do toga da se neki ljudi osećaju gore od drugih.

Odbrambeni mehanizmi

Moguće je da način na koji se nosimo sa nepovoljnim situacijama može da bude u osnovi varijacija u iskustvima mamurluka.

Istraživanja pokazuju da ljudi sa niskim pragom osetljivosti na bol prijavljuju ozbiljniji mamurluk, što upućuje na zaključak da se fokusiraju na negativne simptome i da ih možda prenaglašavaju. I druge studije su, takođe, pokazale da ljudi koji imaju sklonost da se nose sa problemima tako što ih ignorišu ili negiraju, obično doživljavaju teži mamurluk.

Regulacija emocija je još jedan ključni psihološki mehanizam koji nam pomaže da se nosimo sa teškim situacijama i da bolje reagujemo na emocionalna iskustva.

Zanimljivo je da, iako ljudi koji su mamurni prijavljuju da im je teže da regulišu emocije, to možda nije slučaj, jer istraživanje pokazuje da su učesnici podjednako sposobni da kontrolišu svoj emocionalni odgovor u poređenju sa onima koji nisu bili mamurni, piše "The Conversation".

To bi moglo da znači da ljudi biraju lakše, ali manje efikasne, regulatorne strategije tokom mamurluka, kao što je izbegavanje osećanja krivice ili srama. Ali ovo tek treba da se utvrdi.

Šta možemo da uradimo?

Iako su istraživači možda identifikovali nekoliko prirodnih jedinjenja koja mogu ublažiti sveukupne simptome mamurluka, i dalje su potrebna nova istraživanja kako bi se utvrdilo da li ih treba preporučiti za lečenje.

U međuvremenu, na vama je da odredite najbolju strategiju da se izborite sa mamurlukom.

Izvor: N1
Foto: Ilustracija/Freepik.com