PSIHOLOZI OTKRIVAJU: Da li je treći januarski ponedeljak najdepresivniji dan u godini?

Praznici su prošli, novčanici su se ispraznili, većina zaposlenih vratila se poslu, zimski dani su kratki i mrak pada već oko pet popodne, a rezultat je – melanholija koja svom težinom pada na treći ponedeljak u januaru. Ako je verovati dr Klifu Arnalu sa Kardif univerziteta, 16. januar je dan koji ćemo najradije želeti da prespavamo, jer upravo tog dana na "naplatu" dolaze svi nagomilani dugovi i neispunjena obećanja koje smo nepromišljeno davali sebi i drugima i kada većina osoba shvata da nije u stanju da sprovede u delo novogodišnje rezolucije tipa – ostaviću cigarete, smršaću, naći ću dodatni posao...

Dodajte tome i podatak da na severnoj polovini hemisfere "caruje" zimska depresija, uzrokovana deficitom sunčeve svetlosti, i dobićete kombinaciju koja garantuje melanholično raspoloženje. Objašnjavajući zbog čega je treći ponedeljak u mesecu proglašen za najdepresivniji dan godine, dr Arnal ističe da je to vreme kada stižu računi za bahato trošenje tokom novogodišnjih i božićnih praznika i kada većina osoba dolazi do deprimirajućeg zaključka da je u debelom minusu u banci i plusu na kućnoj vagi, što rezultira raspoloženjem na – nuli.

– Mesec koji počinje euforičnim poljupcima u ponoć i verovanjem da će nam Deda Mraz ispuniti bar polovinu želja koje smo zamislili u novogodišnjoj noći, završiće se depresivnim saznanjem da su stigli na naplatu svi čekovi koje smo ispisivali krajem decembra kao da je poslednji dan života, a ne stare godine, da se skazaljka na vagi nije pomerila u željenom pravcu, da i dalje držimo zapaljenu cigaretu u ruci i da zbog minusa na tekućem računu ne smemo da razmišljamo ni o vikendu na Zlatiboru, a kamoli o poseti evropskim prestonicama – objašnjava psiholog Maja Antončić.

Istražujući šta spada u najčešće novogodišnje rezolucije, psiholozi su došli do zaključka da je to objavljivanje rata suvišnim kilogramima i preorijentacija na zdravu ishranu, prestanak pušenja i odlazak na željena putovanja. A upravo se ove odluke najčešće krše, jer zahtevaju i podrazumevaju promenu životnih navika. Uzmimo za primer ostavljanje cigareta. Iako nikotinska kriza nije nesavladiva za prosečno hrabrog muškaraca ili ženu, nacionalna statistika svedoči da svaka treća osoba u Srbiji ne konkuriše za heroja i drži zapaljenu cigaretu. Uostalom, svi koji su ikad pokušali da ostave cigaretu kažu da su se ugojili najmanje pet kilograma – a to je poslednje što želite sebi da priuštite na početku nove godine.

I objavljivanje rata suvišnim kilogramima spada u veoma izazovnu odluku jer je treba sprovesti u "epicentru" srpskih slava, novih godina (i njihovih repriza), Božića i prazničnih proslava. Ako počnete da držite dijetu u prvim januarskim danima, konkurišete za nosioca zlatne medalje za mazohizam, uz podsećanje da odbijanje hrane spada u red ličnih uvreda srpskim domaćinima. Ništa zato, jedite umereno, ali – zdravo! Mali problem nastaje onda kada ustanovite da je potraga za zdravom hranom na zimskoj trpezi i pijaci nemoguća misija jer vam osim kupus salate, kiselih krastavaca i cvekle na raspolaganju ne stoji nijedan saveznik u ratu za vitku liniju.

Sledeća stanica je – fitnes centar, ako vam je ostalo para za članarinu, ili trčanje po obližnjim parkovima, jer je, kako neki kažu, trčanje na traci zanimljivo koliko i gledanje skupštinskog zasedanja. Ipak, ne dozvolite da vas depresija pobedi.

Izvor: Politika.rs
Foto: Ilustracija/Freepik.com